Плебејци — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Бот Додаје: la:Plebs)
м (Разне исправке)
Право порекло разлике између патриција и плебејаца и даље је непознато, и представља једно од најважнијих нерешених питања историје старог Рима. Претпоставља се да сам назив потиче од речи ''плео'', која се у класичном латинитету више није употребљавала осим у сложеницама (нпр. ''експлео'', ''имплео''), а која значи "пунити". Према овој [[Етимологија|етимологији]], која ипак није сасвим поуздана нити општеприхваћена, реч ''plebs'' би се дословно могла превести као "мноштво".
 
Не постоје докази о било каквим [[Етницитет|етничким]] узроцима ове поделе на две друштвене групе, нити има доказа да је та подела постојала током периода [[Римско краљевство|Римског краљевства]]. Према [[Аналисти|аналистичкој]] [[Историографија|историографској]] традицији, у време владавине [[Ромул|Ромула]], [[Нума Помпилије|Нуме Помпилија]] и [[Тул Хостилије|Тула Хостилија]] целокупно становништво града Рима називано је патрицијама, јер су они били једини становници града. Наводно су тек за владавине [[Анко Марције|Анка Марција]] плебејци дошли у Рим из других [[Лациј|латинских]] градова с којима је Рим био успоставио [[Дипломатија|дипломатске]] или чак савезничке односе. У време оснивања [[Римска република|републике]] плебејци су били искључени из свих свештеничких група и државних положаја ([[магистратура]]), а [[Закони дванаест таблица]] чак су забрањивали брак између патриција и плебејаца. Ова је забрана, наводно, укинута тек [[Канулејев закон|Канулејевим законом]] 445. године стп. н. е. У исто време, међутим, плебејци су били распоређени по [[Трибама (Рим)|трибама]], служили су у [[Римска војска|војсци]] и могли су постати војни [[трибун]]и.
 
Током прва два века римске републике трајала је [[борба патриција и плебејаца]], која се коначно завршила 287. године стп. н. е. потпуним формалним изједначавањем права обе друштвене групе. Та је једнакост постигнута оснивањем [[Римске скупштине|плебејских скупштина]], установљењем положаја [[Трибун|народних трибуна]], који су на неки начин били политичке вође плебејаца, увођењем положаја [[Едил|плебејских едила]], те посезањем за [[Сецесија плебејаца|сецесијом]] као најјачим оружјем плебејаца, која је подразумевала масовно исељавање плебејаца из града, што је проузроковало драстично смањење одбрамбене моћи Рима. Према аналистичкој традицији, до сецесије плебејаца дошло је укупно три пута, али се данас сматра да је историјски кредибилна само последња сецесија, до које је дошло 287. год. стп. н. е.
 
Током средње републике плебејци су постепено инкорпорисани у [[Римски сенат|сенаторску]] елиту. До 1. века стп. н. е. многи од најугледнијих припадника сенаторског сталежа били су плебејскога порекла. Пошто је патрицијски статус био наследног карактера, временом су патрицијске породице изумирале, а њихови остаци су заједно с имућним слојем плебејаца формирали нову владајућу елиту – тзв. [[нобилитет]].
 
После борби сталежа у Риму, плебејци или плебс је назив за остале слободне грађане. Чак и код ове скупине традиција и везаност уз морал предака надјачавали су тежњу за променом друштвеног и социјалног положаја. Како им је недостајало политичког искуства и зрелости, препуштали су политичко водство члановима старих родова. Следили су оног племића који је обећавао да ће штитити интересе малих људи. Након [[Пунски ратови|пунских ратова]] заоштриле су се друштвене супротности; масе сељака који су остали без поседа доселиле су у Рим. У главном је граду настао [[пролетаријат]]. То је изазвало социјалне, економске и политичке проблеме које [[Римска република|република]] није била у стању решити. Бесплатна подела жита за стотине хиљада незапослених и повремених радника, мјера уведена концем републике, јесте симптом незавидног економског положаја осиромашених маса у велеграду. И у царско доба процјењује се број прималаца жита на 200.000 до 250.000 особа, али владари су великим грађевинским пројектима плебсу осигуравали рад и зараду.
1.572.075

измена