Тиберије Семпроније Грах — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 3:
 
 
'''Тиберије Семпроније Грах''' ([[латински језик|лат]]. ''Tiberius Sempronius Gracchus'', око 164―133. стп. н. е.), био је римски државник који је покушао да спроведе опсежан програм друштвено-економских реформи након што је [[Римска република]] запала у кризу половином 2. века стп. н. е.
 
Тиберије је, заједно са својим једнако познатим братом [[Гај Семпроније Гракхо|Гајем Семпронијем Гракхом]], био једно од укупно дванаесторо деце римског државника Тиберија Семпронија Гракха, који је као претор завршио покоравање [[Келтибери|Келтибера]] у [[Хиспанија|Хиспанији]] и који је важио за строгог човека високих моралних вредности и слободоумних погледа. Отац Тиберије оженио се Корнелијом, кћерком Сципиона Африканца Старијег, а умро је 157. стп. н. е.
 
Пад [[Картагина|Картагине]] и [[Коринт]]а 146. стп. н. е., премда није означио чак ни предах у ратовању ― јер су се мањи ратови на границама римске државе и даље настављали ― већ је у [[антика|антици]] сматран прекретницом: то је, наиме, за неко време био '''Тиберије Семпроније Грах''' ([[латински језик|лат]]. ''Tiberius Sempronius Gracchus'', око 164―133. стп. н. е.), био је римски државник који је покушао да спроведе опсежан програм друштвено-економских реформи након што је [[Римска република]] запала у кризу половином 2. века стп. н. е.
 
Тиберије је, заједно са својим једнако познатим братом [[Гај Семпроније Грах|Гајем Семпронијем Грахом]], био једно од укупно дванаесторо деце римског државника Тиберија Семпронија Граха, који је као [[претор]] завршио покоравање [[Келтибери|Келтибера]] у [[Хиспанија|Хиспанији]] и који је важио за строгог човека високих моралних вредности и слободоумних погледа. Отац Тиберије оженио се Корнелијом, кћерком Сципиона Африканца Старијег, а умро је 157. стп. н. е.
 
Пад [[Картагина|Картагине]] и [[Коринт]]а 146. стп. н. е., премда није означио чак ни предах у ратовању ― јер су се мањи ратови на границама римске државе и даље настављали ― већ је у [[антика|антици]] сматран прекретницом: то је, наиме, за неко време био крај ратовања са цивилизованим народима, у коме су опасност, слава и плен били већи него у рату са »варварима«. Римски су аутори сматрали да је то смањење спољних притисака довело до унутрашњих превирања.
 
Године 133. п. н. е. Тиберије Грах био је, захваљујући сопственим војним и дипломатским успесима у Хиспанији те добром говорничком умећу, изабран за [[народни трибун|народног трибуна]] и одмах је покушао да пронађе решење за кризу. Његов је главни програм била аграрна реформа, по којој ниједан појединац не би смео да поседује више од 500 југера (око 125 хектара) државне земље (ager publĭcus). Ово је правило заправо већ било на снази, али је дуго било игнорисано, па га је Тиберије планирао потврдити новим законом. Вишак земље би се одузимао уз накнаду, делио на мале парцеле и давао на коришћење грађанима без земље. Трибутска скупштина је усвојила Тиберијев законски предлог, али на брзину и уз употребу неконвенционалних метода политичке борбе међу којима је било и смењивање с дужности народног трибуна Марка Октавија, који се овоме закону протвио. За спровођење закона изабрана је трочлана комисија, коју су чинили сам Тиберије, његов брат Гај те његов зет [[Апије Клаудије]], који је предводио утицајну мањину међу сенаторима која је закон подржавала.