Митар Трифуновић Учо — разлика између измена

|место рођења=[[Брвник]], код [[Шамац|Шамца]], [[Аустроугарска]]

|местодатум смрти=[[Логор Јасеновацновембар]], [[НДХ1941]]. ('''61''' год.)

|члан КПЈ од=[[1919]].

'''Митар Трифуновић - Учо''' ([[1880]]-[[1941]]), учесник [[Октобарска револуција|Октобрске револуције]], једна од најистакнутијих личности [[Раднички покрет|радничког покрета]] у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] и [[народни херој Југославије]].

Још у раној младости приступио је радничком покрету. С почетком [[Први светски рат|Првог светског рата]], мобилисан је од стране [[Аустро-Угарска|аустро-угарскеаустроугарске]] војске и послат на [[Уређујете Источни фронт у Првом светском рату|Источни фронт]]. РослеПосле заробљавања, у [[Русија|Русији]] је пришао радницима и учествовао у [[Октобарска револуција|Октобарској социјалистичкој револуцији]]. Из Русије је као добровољац отишао на [[Солунски фронт]].

Године [[1918]]. после завршетка рата и стварања [[Краљевина СХССрба, Хрвата и Словенаца|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], вратио се у [[Тузла|Тузлу]] с чином наредника-водника српске војске. Био је један од истакнутих руководилаца и организатора радничког покрета у [[БиХБосна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. На листи [[КПЈСавез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] изабран је, [[1920]]. године, за народног посланика. Те године је руководио штрајком рудара, који је трајао три месеца и другим штрајком рудара, који је познат као „[[Хусинска буна]]“.

После [[Обзнана|Обзнане]] је ухапшен као посланик [[КПЈСавез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. По изласку из затвора наставља рад на стварању илегалних партијских организација и синиката. После проглашења [[Шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]], [[1929]]. године, поново је ухапшен и од [[Суд за заштиту државе|Суда за заштиту државе]], у [[Београд]]у, осуђен на три године робије, коју је издржао у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]].

У току [[1935]]. године стварао је организације Независних синдиката и руководио штрајком дрводеља. Нарочито се истакао у борби против фракционаштва унутар [[КПЈСавез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Власти [[Тузла|Тузле]] су га интернирале у [[Босански Шамац]], где је остао све до [[1940]]. године.

Почетком [[1941]]. године вратио се у Тузлу, где је живео и радио илегално. После неколикоокупације месециКраљевине откривенЈугославије је,и устварања стануусташке једногнезависне рудараДржаве у КрекиХрватске, ухапшен ије [[14. август]]а, у стану једног рудара у Креки, и спроведен у [[логор Јасеновац]],. гдеСтрељан су га [[усташе]]је новембра [[1941]]. године стрељале.

За [[народниНародни херој Југославије|народног хероја]] проглашен је [[27. новембра]] [[1953]]. године.

*'''[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]''',. „Младост“, Београд, 1975. година.

[[Категорија:НародниЈугословенски хероји Југославијепартизани]]