Тумачење уговора — разлика између измена

Уколико садржина одређене норме у [[уговор]]у постане спорна међу странама уговорницама, јавља се потреба да се њено значење разјасни, тј. да дође до тумачења уговора. Ово значи да уколико међу странама постоји сагласност, макар је ознака [[предмет уговора|предмета]] у [[уговор]]у погрешна, нема места тумачењу (-{falsa demonstratio non nocet}-). Уколико одредбе [[уговор]]а нису нејасне, примењују се онако како гласе (тако је и по члану 99. [[ЗОО]]).

Тумачење може бити [[суд]]ско или вансудско. У првом случају тумачење врши суд или неки други државни орган пред којим се води [[спор]], а у другом случају је то тумачење поверено трећем лицу изван државних органа, по вољи уговорника. Уколико споразумом о тумачењу није другачије утврђено, уговорници не могу покенутипокренути спор пред [[суд]]ом или другим државним органом док претходно не прибаве тумачење уговора дато од трећег лица, осим ако оно одбије да га протумачи (у том смислу је и члан 102. [[ЗОО]]).