Илија Јовановски Цветан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Херој М |дидаскалија=ИЛИЈА ЈОВАНОВСКИ |слика=200п |опис слике=Илија Јов... |
Нема описа измене |
||
Ред 4:
|опис слике=Илија Јовановски Цветан
|датум рођења=[[1921]].
|место рођења=[[Топлица (Прилеп)|Топлица]], код [[Прилеп]]а
|држава рођења=<br>{{ЗД СРЈ}} [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]]
|датум смрти=[[28. август]] [[1944]]. ('''23''' год.)
|место смрти=[[
|држава смрти=<br>{{зас|Бугарска}} [[Краљевина Бугарска]]
|професија=опанчарски радник
Ред 23:
Одмах после окупације, ангажовао се у прикупљању оружја. У његовој кући налазило се скровиште за оружје и војни и санитетски материјал. У [[лето]] [[1941]]. године бугарски окупатори су му упутили позив за војску. Он је изјавио секретару партијске ћелије да не жели да служи окупаторима. Договорили су се да Илија буде скривен и да га секретар обавести чим буде формирана прва партизанска група у прилепском крају. Већ [[13. септембар|13. септембра]] 1941. године, он је био укључен у прву партизанску чету која је била формирана на [[Селачка планина|Селачкој планини]], код Прилепа. Више пута се јављао као добровољац за извршавање разних задатака. Нарочиту храброст показао је приликом заробљавања бугарских полицајаца у вријеме напада на село [[Царевић]], [[7. новембар|7. новембра]] 1941. године.
Почетком [[1942]]. године отишао је на илегални партијски рад у [[Преспа|Преспу]], село на територији Македоније окупиране од Италијана. У [[Први македонски НОП одред|Првом НОП одреду]] „[[Даме Груев]]“ у Преспи, који је формиран [[6. јул]]а 1942. године, постао је један од најистакнутијих [[партизани|партизана]]. Касније је постао командант батаљона. У [[Прва македонско-косовска бригада|Првој Македонско-косовској бригади]] [[1943]]. године постаје заменик команданта батаљона. У међувремену, био је један од главних курира [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба за Македонију]] и [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Македоније|Комунистичке партије Македоније]]. У [[јесен]] 1943. и у [[пролеће]] [[1944]]. године, Илија се истиче у борбама за одбрану слободне територије у [[Дебарца|Дебарци]] код [[Белица|Белице]], на [[Ботун]]у, и у [[Егејска Македонија|Егејској Македонији]] на [[Фуштани]]у, [[Тушин]]у и [[Бигла|Бигли]]. [[2. август]]а 1944. године постављен је за заменика команданта [[Пета прилепска бригада|Пете прилепске бригаде]], На овој дужности био је и у последњој борби код села [[
Народним херојем проглашен је 2. августа [[1952]]. године.
| |||
