Стари Лединци — разлика између измена

У близини Старих Лединаца постоје докази присуства [[Римљани|Римљана]] из времена императора [[Проб]]а, који говоре да су они у близини данашњег лединачког мајдана "Сребро" из једног рудокопа вадили племените метале за потребе ковнице новца у [[Сирмијум]]у.

 

 

Приликом [[Отоманско царство|отоманског]] освајања Срема у 16. веку, насеље Селиште је спаљено, а избегло становништво је изградило треће насеље на локалитету Клиса (део данашњих Старих Лединаца). Међутим, у току једног ратног похода, Турци су спалили и ово насеље, тако да је потом саграђено и четврто насеље, под Малим брегом, недалеко од Клисе, а из овог последњег насеља настали су данашњи Стари Лединци. За време [[Отоманско царство|Отоманске]] власти, у 17. веку, господар Лединаца био је Солак Мехмед-ага, отомански спахија. Постоји и мишљење да је редослед насељавања локалитета на Клиси и Селишту био обрнут, тако да је, према овим тврдњама, насеље на Клиси старије од оног на Селишту. У насељу на Селишту постојала је црква посвећена [[Свети Прокопије|светом Прокопији]]. Према неким изворима, на данашњем локалитету Старих Лединаца је у [[средњи век|средњем веку]] постојало насеље под именом Думбово.

Лединци су поново страдали, разарани и спаљивани приликом Аустријско-турских ратова. Од краја 17. века село је под управом [[Хабзбуршка Монархија|Хабзбуршке Монархије]]. Хабзбуршке власти су имале проблема са прикупљањем пореза у селу, јер су, према једном пореском извештају из прве половине 18. века, становници овог региона били "слободни [[Срби]] (Freie [[Раци|Ratzen]]), по природи веома непокорни и пркосни. Они стално избегавају сусрете са представницима власти, те је са њима врло тешко изаћи на крај." Почетком 18. века, на овом простору је забележено постојање два насеља, једно се називало Лединци, а друго Сентић. Оба места су припадала Карловачком властелинству, а од 1736/1737. године део су [[војна граница|војне границе]]. Приликом прикључења војној граници, насеље Сентић је спојено са Лединцима. Према попису из 1736/1737. године, становници Лединаца били су искључиво [[Срби]]. Неки становници насеља воде порекло и од избеглица са [[Косово|Косова]] и других крајева [[Србије|Србије]], који су у овај крај дошли 1690. године приликом [[Велика сеоба Срба|велике сеобе Срба]] коју је предводио патријарх [[Арсеније Чарнојевић]]. У Лединце се крајем 18. века населио и део избеглица из Србије, после пропасти [[Кочина крајина|Кочине крајине]].

 

 

Када је 1914. године дошло до мобилизације за рат против Србије, Лединчани су били спремни на све да не би ишли у рат против српског народа. Властима је расположење војвођанских Срба било добро познато, па су све оне у које се сумњало да су противници рата против Србије хапсили и интернирали. Неки Лединчани су мобилисани у Аустро-Угарску војску и упућени на руски фронт, где се већина њих предала [[Царска Русија|Русима]] приликом првих судара у [[Галиција|Галицији]]. Из Русије су као добровољци одлазили на [[Солунски фронт]]. Мобилизација Лединчана успела је аустро-угарским властима само у првом налету. Касније, већина се на разне начине извукла, и то најчешће на лекарским комисијама. Неки од њих су се склањали у шуму и по базама, где их војне и цивилне власти нису могле пронаћи. Многи који су већ били у војсци дезертирали су под пуном ратном опремом и окупљали се на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]]. Били су то "[[Зелени кадар|зеленокадровци]]", који су представљали озбиљну опасност за позадину аустро-угарских фронтова. Лединачки зеленокадровци су у току целог рата више боравили у селу него у шуми, а у шуму би се повлачили само кад би им запретила опасност. Што је рат био ближи крају постајали су све активнији, а пред крај рата изабрали су и свог вођу - Пају Радовановића, кога су назвали војвода Мицко. Када је дошло до пробоја Солунског фронта и готово безглавог повлачења аустро-угарске војске, Лединчани, предвођени војводом Мицком, више пута су успешно пресретали и разоружавали аустро-угарске војнике. У једном случају, Лединчани су одустали од разоружавања једне повеће групе аустро-угарских војника, јер им је један од припадника ове групе објаснио да он и његови другови нису непријатељи, већ [[Чеси]], односно [[Словени]] као и Срби и да им је оружје које носе потребно да би се и они ослободили од [[Аустрија|аустријске]] и [[Угарска|угарске]] власти и створили [[Чехословачка|своју државу]]. Прихватајући ово објашњење, војвода Мицко их је пустио да иду.

 

==Карактеристике насеља==

 

Стари Лединци имају зграду Месне заједнице, амбуланту, дечији вртић, четири прехрамбене продавнице, две кафане и новински киоск. У шуми, у близини Старих Лединаца, налази се војна база [[Војска Србије|Војске Србије]] са подземним аеродромом.