Антал Кох — разлика између измена

| презиме = Кох

| слика = Koch Antal.jpg

| дан_рођења = 7.

| месец_рођења = јануар

| место_смрти = [[Будимпешта]]

| држава_смрти = [[Мађарска]]

}}

Знаменити [[Мађари|мађарски]] геолог европског угледа и академик Антал Кох родио се у [[Сомбор]]у [[1843]]. године. Породица Кох je стара [[сомбор]]ска породица која je у матичним књигама рођених у [[Сомбор]]у први пут забележена [[1805]]. године. Антал je син Кристифора Коха и Ане Ајгл. По завршетку студија Антал Кох je отишао за наставника у Коложвару (данас [[Клуж]], у [[Румунија|Румунији]]) [[1872]]. године. Још као млад професор географије и геологије вршио je научна испитивања у [[Ердељ]]у. Са својих студијских путовања no [[Мађарска|Мађарској]] и [[Европа|Европи]] објавио je многе запажене радове. Већ [[1875]]. године изабран je за члана Мађарске академије наука у [[Будимпешта|Будимпешти]]. Године [[1895]]. постао je редован професор географије и геологије на пештанском универзитету. Kao географ-научник био je заступник тзв. комплексне географије као науке, какав ће бити и географ [[Јован Цвијић]], у [[Београд]]у. Истраживачка делатност Антала Коха обухвата сва поља геогафских дисциплина: физичку и регионалну, минералогију, геологију, петрографију и палеонтологију. Објавио je више од две стотине научних радова, од којих су многи ушли у европску географску литературу. Значајни су му радови, сви писани на мађарском језику: „Географски опис околине Беочина" ([[1868]]), „Географска студија Еперских брдских венаца и околине" ([[1869]]), „Географска путовања no Бакоњској шуми" ([[1871]]), „Чобанска и соколарска пећина" ([[1871]]), „Бања Херкуланум и њена околина" ([[1872]]), „Ердељски прастари остаци" ([[1878]]), „Секударни тропови Бакоњске шуме" (1876), „Геолошка саопштења о Фрушкој Гори" ([[1881]]) и многи други. Најзначајнији му je научни рад географска студија „Терцијерне формације Ердељског базена". Кох je израдио и геолошке карте околине Коложвара, Торде и Нађбање.