Едуард Бухнер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м kutijica naucnik
Нема описа измене
Ред 4:
|ширина_слике = 250п
|опис_слике = Едуард Бухнер
|датум_рођења = [[20. мај]] [[1860]].
|место_рођења = [[Минхен]]
|држава_рођења =
|датум_смрти = [[13. август]] [[1917.]]
|место_смрти =
|држава_смрти =
Ред 19:
|напомене =
}}
'''Едуард Бухнер''' ({{Јез-нем|Eduard Buchner}}); ([[20. мај]] [[1860|1860.]]. - [[13. август]] [[1917|1917.]]), немачки хемичар. Добитник је [[Нобелова награда за хемију|Нобелове награде за хемију]] [[1907|1907.]] за истраживања [[ферментација|ферментације]].
 
Рођен је у [[Минхен]]у. Започео је студије хемије у хемијској лабораторији од Ерленмејера старијег. Око [[1884]] започиње да ради хемију са будућим нобеловцем [[Адолф фон Бајер|Адолфом фон Бајером]], а ботанику са фон Негелијем. Око [[1885|1885.]] ради под надзором свога брата и тада се појавио његов први рад о утицају кисеоника на ферментацију. Након једног периода рада код Ота Фишера у [[Ерланген]]у обранио је [[1888|1888.]] докторску тезу у Минхену.
Постаје доцент код [[Адолф фон Бајер|Адолфа фон Бајера]]. Ту је добио и помоћ у опреми мале лабораторије за ферментацију и [[1893|1893.]] започиње са првим експериментима на [[ферментација|ферментацији]], односно на садржају ћелија квасца. Међутим савет лабораторије је био мишљења да је то узалудан посао, јер су дотад ћелије квасца и њихово млевење били дуго добро проучавани. Сматрали су да се ту нема што да истражује. Због тога напушта та истраживања следеће три године. Долази у [[Кил]] 1893, где постаје професор [[1895|1895.]] Током [[1896|1896.]] ради у [[Тибинген]]у, а током љетњег распуста обнавља у [[Минхен]]у рад на садржају ћелија квасца. Ту му је брат био у управном одбору, тако да је добио средства потребна за истраживање. Коначно [[9. јануар]]а [[1897|1897.]] објављује рад "О алкохолној ферментацији без ћелија квасца". Његови експерименти постају значајни и од [[1898|1898.]] ради у [[Берлин]]у. Радови на [[ферментација|ферментацији]] постају јако битни за индустрију шећера.