Свети Григорије Исихаст — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 4:
Био је ученик [[Григорије Синаит|Светог Григорија Синаита]] и [[Ромил Раванички|Светог Ромила Раваничког]], чије је и Житије написао. Оснивач је Светогорског манастира Светог Николаја Чудотворца, познатог због њега под именом [[Манастир Григоријат|Григоријат]]. Касније је прешао у [[Србија|Србију]] и од [[Свети Цар Лазар|Светог Лазара]], кнеза Српског, добио манастир Ждрело у [[Браничево|Браничеву]] (касније назван [[манастир Горњак]]), у којем и данас почивају његове [[свете мошти]]. Из њиме написаног Житија Св. Ромила Раваничког, као и из других старих књига сазнајемо још о животу и подвизима преподобног Григорија Ћутљивог.
Почетком четрнаестог века дошао је на Балкан са [[Синајска Гора|Синајске Горе]] преподобни [[Григорије Синаит]]. Настанивши се у [[Света гора Атонска|Светој гори Атонској]], у скиту званом Магула, наспрам Филотејевог манастира, он ту стече доста ученика међу монасима жељним исихастичког живота, то јест молитвено тиховатељског (или ћутљивог) живота по Богу и ради [[Бог|Бога]]. Одатле је преподобни Григорије прешао са групом својих ученика у пусто и неприступачно место звано Хрентели између данашњих манастира [[Манастир Симонопетра|Симонопетре]] и Светог Павла. Ту је основао неколико келија, но није се ту дуже задржао. Због честих напада [[Турци|Турака]], морао је отићи из Свете горе. После обиласка [[Цариград]]а и неких других места, он се са својим ученицима настани у месту званом Парорија у [[Тракија|Тракији]], на граници између [[Византија|Византије]] и [[Бугарска|Бугарске]]. Тамо је основао велики манастир и стекао мноштво ученика. У то време његов ученик постаде и преподобни [[Ромило Раванички|Ромило]], који са једним својим духовним братом званим Иларион, остаде код великог Синаита све до његовог блаженог уснућа у Господу (које би 27. новембра [[1346]]. године). Тада се преподобни Ромило и Иларион преселе из Парорије у област звану Загора, близу [[Трново (Бугарска)|Трнова]] (у Бугарској), где су се и пре тога подвизавали. Ту Свети Ромило замоли Илариона да га прими као свога послушника, нашто Иларион једва пристаде, испуњујући тако вољу Божју и усрдну молбу брата свога. Када потом побожни цар Бугарски Јован Александар (1331—1371. г.) ослободи споменуту Парорију од нападаја лопова и разбојника, онда се Свети Ромило са својим духовником Иларионом врати у Пароријску омиљену му пустињу и настани се опет тамо.
Управо у ово време к њима двојици дође из Цариграда преподобни Григорије Ћутљиви. Већ у Цариграду, а можда и пре тога, у Светој гори, преподобни Григорије беше чуо за великог Григорија Синаита и беше постао његов ученик. Но како се Синаит пресели ка Господу, Григорије зато и дође код Светог Ромила да буде његов ученик, јер је чуо за његове врлине и исихастички богоугодни живот. О томе нам сам Григорије говори у Житију Светога Ромила које је написао. ,, У то време, вели он смирено за себе, и ја најбеднији међу монасима дођох из Цариграда на то место (у Парорију), и чувши за њихово врлинско живљење и савршено подвизавање, сагнух главу и подчиних се старцу Илариону, којему је био потчињен и сам Преподобни Ромило".
| |||