Васо Мискин Црни — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Уклањање из категорије Категорија:Херцеговци
м Cyrlat: 2 repl;
Ред 26:
Дружио се са старијим радницима, читао је [[Марксизам|марксистичку]] литературу, учествовао у демонстарцијама и штрајковима у Сарајеву. Године [[1939]]. примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. По пријему у Партију, постао је један најистакнутијих руководилаца политичког рада у Железничкој радионици, секретар партијске ћелије и активан члан синдиката у Сарајеву. Најпре је био члан, а потом и секретар месног комитета КПЈ за Сарајево. Године [[1940]]. на Покрајинској конференцији КПЈ за Босну и Херцеговину изабран је за члана Бироа Покрајинског комитета КПЈ за БиХ.
 
После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]] и успостављања [[Усташе|усташке]] [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], [[1941]]. године, Васо је као секретар Месног комитета активно радио на организовању отпора окупатору. Поред организовања [[Сарајево у Народноослободилчакој борби|отпора у Сарајеву]], путовао је у разна места источне и централне [[Босна|Босне]], где је одржавао састанке са месним партијским организацијама и у контакту са народом говорио о неминовности оружане борбе и циљевима [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]]. На једном оваквом путовању, [[22. јун]]а [[1941]]. године, ухапшен је од стране [[Усташе|усташа]] у [[Какањ|Какњу]]. Одмах по хапшењу пребачен је у [[Сарајево]], где је био страховито мучен у усташком затвору. Знајући да је Васо био један од руководећих комуниста у СaрајевуСарајеву, жели су да од њега сазнају имена и других комуниста и сарадника НОП-а. Иако доста мучен Васо није никога одао. После два месеца мучења, крајем августа [[1941]]. године, успео је да са још тројицом другова, уз помоћ сарајевске партијске организације, побегне из затвора.
 
Одмах потом прешао је на [[Романија|Романију]], где се прикључио [[Романијски партизански одред|Романијском партизанском одреду]]. Као добар агитатор и говорник, до краја [[1941]]. године, је политички радио на ослобођеној територији обилазећи села од [[Романија|Романије]] до [[Мајевица|Мајевице]] и од [[Горажде|Горажда]] до [[Семберија|Семберије]]. Одржавао је зборове и конференције на којима је сељацима говорио о циљевима [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]]. Почетком [[1942]]. године, био је упућен на партијски рад у [[Херцеговина|Херцеговину]]. Током маја и јуна [[1942]]. године, италијански окупатор је уз помоћ [[Југословенска војска у отаџбини|четника]] покренуо велику офанзиву против партизанских јединица у Херцеговини. После повлачења партизанских снага из Херцеговине, Васо је средином јуна постао заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] [[Херцеговачки партизански одред|Херцеговачког партизанског одереда]]. Августа [[1942]]. када је од овог Одреда формирана [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десета херцеговачка бригада]], Васо је постао заменик политичког комесара и партијски руководилац бригаде. На овој дужности остао је све до повратка бригаде у Херцеговину, после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]], јула [[1943]]. године.
Ред 32:
После повратка бригаде у Херцеговину, у лето [[1943]]. године, Васо је напустио бригаду и поново се бавио политичким радом - радио је на обнови партијских организација, формирању [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]], као и масовних [[Антифашизам|антифашистичких]] организација Народноослободилачког покрета. Од новембра [[1943]]. године био је секретар Обласног комитета КПЈ за Херцеговину. Поред политичког рада на терену, учествовао је и у изградњи партијских организација у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске Југославије]] - херцеговачим бригадама и [[29. херцеговачка дивизија НОВЈ|29. херцеговачкој дивизији]].
 
Од средине [[1944]]. године Васо је био члан Обласне народноослободилачке скупштине и члaнчлан Извршног одбора Обласног Народноослободилачког одбора за Херцеговину, а затим секретар Обласног одбора Народноослободилачког фонда за Херцеговину. Био је члан [[ЗАВНОБиХ|Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине]] (ЗАВНОБиХ) и члан [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ).
 
После ослобођења [[Југославија|Југославије]], Васо је дошао у [[Сарајево]] где је преузео функцију са које је и пошао у рат - секретар Месног комитета КПЈ за Сарејево. На овој функцији је и преминуо [[8. јул]]а [[1945]]. године, исцрпљен ратним напорима. Сахрањен је у [[Гробница народних хероја у Сарајеву|Гробници народних хероја]] у спомен-парку Враца, на [[Требевић]]у, код [[Сарајево|Сарајева]].