Адам Прибићевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje
Autobot (разговор | доприноси)
м srpski navodnici
Ред 18:
'''Адам Прибићевић''', српски политичар и публициста. Рођен је у [[Костајница|Костајници]], [[24. децембар|24. децембра]] [[1880]], а умро у [[Канада|Канади]], [[1957]].
 
Гимназију је завршио у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]], студије права у [[Загреб]]у. Политичку делатност започиње у [[Српска самостална странка|Српској самосталној странци]], пише у њеним листовима '''''[[лист Србобран|Србобрану]]''''' и '''''Српском„Српском колу'''''колу“.
 
Следбеник [[Томаш Масарик|Томаша Г. Масарика]], по својим политичким ставовима Адам Прибићевић је сасвим близак брату [[Светозар Прибићевић|Светозару Прибићевићу]] те с њим непрекидно тесно сарађује стављајући најјачи акценат на окупљање и просвећивање сељаштва. Године [[1908]]. био је оптужен у [[велеиздајнички процес|велеиздајничком процесу]] због везе с братом Миланом Прибићевићем, официром и Валеријаном Прибићевићем, професором, за сарадњу на изради и спровођењу револуционарног, контра-хрватског програма. Због тога је с братом Валеријаном (Васом) осуђен на 12 година тешке тамнице. Године [[1910]]. процес је аболиран, а Прибићевић ослобођен.
Ред 25:
До избијања [[Први светски рат|Првог светског рата]] био је уредник ''Српског кола''; његова мисија у [[Београд]]у 1913. и разговори с [[Никола Пашић|Николом Пашићем]] претходили су одлуци Коалиције о компромису са владом у [[Будимпешта|Будимпешти]].
 
После избијања рата Прибићевић је ухапшен и [[1915]]. упућен на фронт у [[Галиција|Галицију]]. После [[1918]]. неко време живи у Београду, где издаје '''''Народ'''''„Народ“, „лист за сељаке“. Од [[1924]]. живи у [[Вучитрн]]у, на [[Косово и Метохија|Косову]]. Опредељен за [[Самостална демократска странка|Самосталну демократску странку]], јавља се у њеним листовима ('''''Ријеч'''''„Ријеч“, и '''''Реч'''''„Реч“) чланцима о проблематици села и сељаштва.
 
Истрајао је до краја уз брата Светозара, а после његове смрти [[1936]], био је изабран за председника СДС. Захвалио се на председништву странке 1938. Од [[1941]]. живео у емиграцији,{{чињеница|date=09. 2010.}} једно време у Лондону, а затим у [[Канада|Канади]]. У емигрантским данима активно је радио у организацијама Срба у дијаспори, а један је од оснивача [[Удружење српских писаца у иностранству|Удружења српских писаца у иностранству]] 1951. године.