Рибозом — разлика између измена

 

[[Цитоплазма]] је пуна малих честица, које на први поглед изгледају безлично, које се зову '''рибозоми'''. Иако на први поглед изгледају небитно, имају веома важну улогу, а то је синтеза протеина. Рибозоми који се налази у цитоплазмичном матриксу синтетишу протеине који ће да остану у ћелији након синтезе, док рибозоми који су закачени за плазматичну мембрану синтетишу протеине који ће након синтезе бити транспортовани ван ћелије. Облик сваког новог синтетисаног протеина зависи од секвенце [[амино киселина]]. Посебни протеини, звани молекуларни пратиоци, шаперони, помажу при савијању и увијању полинуклеотидног ланца који се састоји од великог броја [[амино киселина]], и то увијање и савијање ланца одређује облика [[протеин]]а.

==Субјединице рибозома==

 

Подаци о облику и величини рибозома и његових субјединица добијени су електронским микроскопом. Облик прокариотских и еукариотских рибозома је веома сличан. Код прокариота мала субјединица је спљопштена, издужена и несиметрична и подељена је удубљењем на ''главу'' и ''тело'', а велика се састоји из лоптастог тела на коме су јасно изражена три испупчења (продужетка). Улогу у синтези протеина повезивању аминиокиселина у [[полипептидни ланац]] рибозоми обављају само ако су њихове субјединице удружене и, истовремено, уједињене са молекулом информационе РНК ([[иРНК]]). Субјединице се повезују тако што се остварује контакт између удубљења на малој и централног продужетка на великој субјединици. При оваквом контакту образује се слободан простор у виду тунела кроз који пролази иРНК (информациона РНК) за време транслације (превођење редоследа нуклеотида иРНК у редослед аминокиселина у протеину). Већи број рибозома може да се повеже једним молекулом иРНК и тада се образује структура названа полирибозом (полизом). Код еукариота се велике субјединице унеколико разликују од еукариотских, мада треба напоменути да детаљна структура еукариотских рибозома још није усвојена иако се сматра да је веома слична прокариотској.