Милан Симовић (народни херој) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 27:
После формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]], Милан је заједно са својим оцем Данилом, почетком јануара [[1942]]. године, ступио у бригаду. На путу за [[Фоча|Фочу]], [[21. јануар]]а [[1942]], код села [[Иловача|Иловаче]] је упао је у [[Усташе|усташку]] заседу и био рањен. Пошто је био рањен у ногу, није могао да се креће, па су га усташе заклале.
 
Одлуком [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОПНОВ и ДВЈПОЈ]], [[6. новембра]] [[1942]]. године, проглашен је за [[народни херој Југославије|народног хероја]], међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. У „[[Билтен Врховног штаба НОВЈ|Билетену Врховног штаба]]“ бр 20-22 о проглашењу Данила Ђокића за народног хероја пише:
 
{{цитат5|По одлуци Врховног штаба НОВ и ПОЈ даје се назив '''народног хероја''' другу '''Симовићу Милану''', командиру Витешке чете Романијског партизанског одреда. У току петомјесечне борбе, у којој је лично учествовао и био у првим редовима, организовао је рушење жељ. пруге Сарајево - Вишеград и тако је онеспособио за више од 10 мјесеци. Друг Симовић је погинуо од мучке усташке руке.<ref>„Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенсих народа“ (други том). Војно-историјски институт Југословенске армије, Београд 1949. година.</ref>}}