Чума — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Додана је песма "Чума и девојка" из збирке "Женске народне песме" коју је приредио Јаша Продановић |
Додат опис куге из "Живота и обичаја народа српскога", Вука Стефановића Караџића |
||
Ред 4:
У [[народ]]у је очувана и [[изрека]] за нешто што неко однесе: ''однио га ко чума ђецу''.
'''Куга'''
Срби кажу да је куга жива као жена (то особито доказују они који су лежали од ње). Многи кажу да су је виђали гђе иде завјешена белом марамом; а гђекоји приповиједају да су је и носили, тј. она нађе човјека у пољу или срете гђе на путу, а гђеком дође и у кућу, па му каже: "Ја сам куга, већ хајде да ме носиш тамо и тамо" (куд она хоће). Онај је упрти на кркаче драговољно (јер већ њему и његовој кући неће ништа учинити) и однесе је без икаке муке (јер није тешка нимало), куд му каже. Куге имају преко мора своју земљу (гђе само оне живе) па их бог пошље амо (кад људи зло раде и много гријеше) и каже им колико ће људи поморити; али и њих много страда од злијех паса. Зато кажу да се врло боје злијех паса. Кад куга мори, онда јој слабо говоре куга, него кума (као да би је с тим омилостивили), нити смију увече оставити неопране судове, јер она дође ноћу у кућу те гледа јесу ли судови лијепо опрани, па ако не буду, она све кашике и чанке изгребе и отрује.<ref>"Живот и обичаји народа српскога", Вук Стефановић Караџић, Беч, 1867.</ref>
| |||