Епархија — разлика између измена

Некада су се границе епархија поклапале са административним границама покрајина у грчко-римском царству, а седишта администрација једне и друге од ових установа биле у истом месту, као и место боравка [[епископ]]а. Епархија је улазила у састав јединице -— дијецезе, а у њеном саставу биле су мање јединице -— номе. Таква структура и организација, у [[4. век]]у је прешла у [[ЦркваХришћанска (заједница)црква|црквену]] организацију која је до данас сачувана у оним [[Православна црква|Православнимправославним црквама]] које се управљају по митрополитанском систему.

Свака епархија има по неколико [[парохија]], а свака [[митрополија]] има по неколико епископија, односно епархија и свој [[синод]]. [[Митрополија|Митрополије]] улазе у састав [[Патријаршија|патријаршије]], која је њихова највиша структура. У [[Српска православна црква|Српској православној цркви]] било је епископија које су припадале Византијској цркви, односно [[ЦариградВасељенска патријаршија|Цариградској патријаршији]]ској Патријаршији. Оне су улазиле у састав [[Солун]]скеСолунске митрополије, односно [[Охрид]]скеОхридска архиепископија|Охридске архиепископије]] -— док је на оне у приморју утицао [[Рим]]. У приморју је у [[богослужењеБогослужење|богослужењу]] владало двојезичје (диглосија), а хришћанска просвећеност славенског живља била је слаба. Тек са [[Свети Сава|Светим Савом]], уз грчки и латински језик, уведен је и славенски као богослужбени језик, па је тројезичје (триглосија) донело богатије плодове хришћанизације Срба. То је уједно и време организације Жичке, односно Пећке архиепископије.

* [[Митрополија]]

* [[Патријаршија]]