Фреске из Тире — разлика између измена

м
Бот: Аутоматска замена текста (-\bантитјела\b +антитијела)
м (Grammar: 1;)
м (Бот: Аутоматска замена текста (-\bантитјела\b +антитијела))
Обично се тврди да су крићанске фреске рађене у техници ''buon fresco'', (фреско сликање на влажној подлози малтера). Основне боје композиције јесу сликане на влажној површини малтера ради боље асимилације [[минерал|минерала]] употребљених [[пигмент|пигмената]],<ref name = "Platon" /> међутим боје које су коришћене за детаље су фиксиране органским фиксативом, највјероватније бјеланцетом [[јаје]]та. Прихватајући да је коришћена комбинација обе технике, неки аутори стављају акценат на разноликост њихове имплементације и сматрају да је постојање финог слоја кречаног гипса доказ употребе технике ''buon fresco'', као и да је мјешање пигмента са кречом рађено зарад боље кохезије са малтером.<ref name = "Hood" /> <ref name = "Asimenos"> '''Asimenos, K.''', Technological Observations of the Thera Wall-Paintings. TAW, 1, pages: 571-578</ref>
 
Археолошки подаци као резултат ископавања у Акротирију показују да је овдје такође примјењенапримијењена мијешана техника - ''buon fresco'' и ''fresco secco'' - прва у оним случајевима гдје су боје које су ушле у малтер очуване у веома добром стању, а друга гдје је видљиво да је боја формирала кору на површини малтера не продирући у њега, и према томе подложна љуштењу. Иако научне анализе пигмената и малтера у случају фрески из Тире нису још завршене, раширено је мишљење да су нијансе исте боје постизане мијешањем пигмента са водом у којој је био разуђен креч.<ref name = "Asimenos" />
 
И у Криту и у Тири, горње и доње границе сликаних површина фрески, дефинисане су тако што се затегнута жица утискивала на свијеж малтер. Контуре и детаљи фигура су такође описане на свјежем малтеру утискивањем жице или урезивањем површине. У неким случајевима су исцртаване слабијим тоном боје. Ови почетни цртежи нису нужно тачни и служили су као груби водич, пошто их је умјетник често кориговао током процеса сликања.<ref name = "Hood" />
 
Пигменти које су користили сликари из Тире као и њихове колеге са Крита, били су минералног поријекла. Осим бијеле боје кречаног гипса, црвена је добијана од земљаних минерала [[жељезо|жељеза]] и [[хематит]]а, а жута од [[окер]]а. Црна боја је такође минералног поријекла. Иако се плава могла добити од [[азурит]]а, познатог на Кикладима још од трећег миленија п. н. е.,<ref name = "Hood" /> по ономе што су показале научне анализе фрески, плава боја која је у њима коришћена потиче од египатске плаве, чији је састав на бази једињења [[силицијум]]а, [[бакар]]ног и [[калцијум]]овог оксида и [[глаукофан]]а, а у неким случајевима је примјећенапримијећена и њихова мјешавина.<ref name = "Filippakis"> '''Filippakis, S.E.''', 1978. Analysis of Pigments from Thera. TAW, 1, pages: 599-604</ref>
 
Умјетници из Тире су успјешно користили ову ограничену палету, дајући импресију да су на располагању имали шири опсег боја. Илиакис тврди да је то постигнуто исцртавањем црних линија око три главне боје, црвене, плаве и окера, као и постављајући их једну поред друге, али и међусобним мијешањем пигмената у неким случајевима. Тако је мало црне мијешано са плавом како би се добила сива, црна са црвеном за добијање браон боје, а бијела са црвеном за различите ружичасте тоналитете. <ref name = "Iliakis"> '''Iliakis, K.''', 1978. Morphological Analysis of the Akrotiri Wall-Paintigns of Santorini. TAW, 1, pages: 617-628</ref>
1.140

измена