Хауард Филипс Лавкрафт — разлика између измена

м
Бот: Аутоматска замена текста (-\bантитјела\b +антитијела)
м (Бот: Аутоматска замена текста (-\bантитјела\b +антитијела))
Као дијете, Лавкрафт је био усамљен и често болестан, вјероватно на нервној бази;<ref name="gentle"/> дјелимично због тога, и дјелимично због своје недисциплиноване и свађалачке нарави, није похађао наставу у школи све до навршених осам година, и повукли су га након само годину дана. У међувремену је интензивно читао и учио хемију. Написао је неколико публикација у малом броју примјерака, почевши 1899. са „-{The Scientific Gazette}-“. Четири године касније, вратио се у јавну школу.
 
Випл ван Бурен Филипс је умро 1904. године након озбиљних пословних губитака. Лавкрафтова породица је осиромашила због лошег управљања његовим насљедством те су били присиљени да се преселе ниже у улицу на кућни број 598 у много мањи и неудобнији стан. Губитак родитељског дома био је тежак ударац за Лавкрафта, у толикој мјери да је неко вријеме помишљао на [[самоубиство]]. Године 1908. је доживио нервни слом, због чега није никада примио своју средњошколску диплому. Тај га је неуспијехнеуспјех јако разочарао и представљао узрок његове срамоте, између осталог и зато што није могао студирати на универзитету „Браун“.
 
Као тинејџер, Лавкрафт је писао фикцију. Неко се вријеме посветио поезији и есејима, да би се 1917. године вратио фикцији с дорађенијим причама као што су „[[Гробница]]“ ({{Јез-енг|The Tomb}}) и „Дагон“. Ова друга је уједно и његово прво професионално објављено дјело; појавило се у часопису „[[Уврнуте приче]]“ ({{Јез-енг|Weird Tales}}) 1923. године. Такође, у то је вријеме почео стварати своју широку мрежу дописника, а према дужини и учесталости својих писама спада међу највеће писце писама 20. стољећа. На његовом попису људи за дописивање су били, између осталих, млади [[Форест Џ. Акерман]], [[Роберт Блох]] („[[Психо]]“) и [[Роберт Е. Хауард]] („[[Конан Симеријанац]]“).
* '''Кореспонденција и пјесме.''' Кореспонденција се састоји од око стотину хиљада писама{{чињеница|date=12. 2009.}} (од којих нека имају и тридесет, четрдесет страница) док свеобухватан попис његове поезије не постоји.
 
* '''ПриповјеткеПриповијетке у чијем писању је Лавкрафт учествовао.''' Овдје спада сарадња с другим писцима, приче које су прошле Лавкрафтову ревизију исл. Овде можемо додати и приповјеткеприповијетке које је Август Дерлет написао на основу записа и фрагмената који су остали за Лавкрафтом.
 
* '''Лавкрафтове приповјеткеприповијетке.
* „Велики текстови“.''' Овде спада осам Лавкрафтових најзначајнијих текстова:
:* ''Зов Ктулуа '' ({{јез-енгл|The Call of Cthulhu}}, 1926)
* Ктулу мит (1925 – 1935.)
 
Неки{{неодређено|који?}} критичари напомињу сличност циклуса снова с Ктулу митовима, често указујући на понављање мотива Некрономикона и богова. Треба имати на уму да циклус снова спада у приповјеткеприповијетке фантазије, док су Ктулу митови научна фантастика.
 
Велики дио Лавкрафтовог опуса директно је инспирисан његовим ноћним морама,{{чињеница|date=12. 2009.}} и можда су управо тај непосредни увид у несвјесно и његов симболизам дјелимични узроци његове популарности. У складу с тим, Лавкрафт је заволио дјела [[Едгар Алан По|Едгара Алана Поа]], који је имао велики утицај на Лавкрафтове раније радове. Затим је открио дјела [[Лорда Дансани|Лорда Дансанија]], па је у његовом стилу почео писати снолике фантазије. Свој глас је открио тек касније, вјероватно под утицајем [[Артура Мејчен|Артура Мејчена]]{{чињеница|date=12. 2009.}} и његових пажљиво изграђених прича о преживљавању древног зла и мистичном вјеровању у скривене тајне које леже изван стварности. Те су приповјеткеприповијетке утицале да настане оно што данас називамо Ктулу митовима;{{чињеница|date=12. 2009.}} пантеон изванземаљских, извандимензионалних божанстава старијих од човјечанства, чије трагове налазимо у еонима старим митовима и легендама. Сам термин „Ктулу митови“ је сковао [[Август Дерлет]] након Лавкрафтове смрти.
 
Лавкрафтове приче су створиле један од најутицајнијих покретача радње у целом жанру хорора: Некрономикон, тајни рукопис из пера лудог Арапина [[Абдул Алхазред|Абдула Алхазреда]]. Досљедност и снага Ктулу митова навели су неке на помисао да је Лавкрафт своју митологију утемељио на постојећим митовима и окултним вјеровањима. Такође, појавила су се многа лажна издања Некрономикона.
 
Његова проза је помало архаична. Често користи застарјели рјечник или правопис (нпр. батеријску лампу зове електричном бакљом). Интензивно је користио „егзотичне“ придјеве попут ''нездраво'' и ''киклопски'', а и покушавао, углавном нетачно, записати језик наријечјанарјечја. Такође је писао британским енглеским (био је [[англофил]]).
 
Лавкрафт је био изразито марљив у писању писама. Понекад је своја писма означавао датумом 200 година старијим од стварности (што је вријеме пре [[Америчка револуција|Америчке револуције]] коју је сматрао увредљивом за своју англофилност). Веровао је да су 18. и 20. вијек најбољи; онај први је представљао раздобље племенитости, а други раздобље науке, док је, према његовом мишљењу, 19. вијек, посебно [[викторијанско раздобље]], представљао „грешку“.
=== Судбина од које се не може побјећи ===
 
У Лавкрафтовим дјелима протагониста често нема контролу над својим понашањем или сматра да је немогуће промијенити смијерсмјер. Многи његови ликови би избјегли опасност само да су једноставно побјегли; али та се могућност или уопште не појављује или је спријечена неком спољашњом силом. Често у његовим причама моћна злонамјерна или неутрална бића врше директан утицај на ликове. Попут проклетства предака, на крају, бијег или чак сама смрт не значе сигурност. У неким случајевима тај се усуд манифестује у цјелокупном човјечанству и никакав бијег није могућ.
 
=== Пријетња цивилизацији ===
1.140

измена