Херцег Нови — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Grammar: 1;
м Бот: Аутоматска замена текста (-\bантитјела\b +антитијела)
Ред 98:
==Култура==
 
Богато споменичко наслијеђенасљеђе на подручју Херцег-Новог настало је као резултат прожимања разних [[народ]]а и [[култура]] које су се кроз његову дугу историју овдје смјењивали и сударали.
===Манастири и цркве===
Ред 160:
 
====Градска степеништа -Улице====
Херцег Нови је приморски град, један од оних у којима су улице, врло често, уствари степеништа. Код Новог је још специфично и то да су неке од тих "улица" доста дугачка степеништа па су, самим тим, врло напорна туристима и гостима града. Улице које су, уствари, степеништа носе слиједећасљедећа имена: ДАНИЦЕ ТОМАШЕВИЋ, РИСАНСКА, ЈОВА ДАБОВИЋА, 28. ОКТОБРА, ДАША ПАВИЧИЋА, ЛУКЕ МАТКОВИЋА, МАРКА ЦАРА, СИМА МАТАВУЉА, МАРКА ВОЈНОВИЋА.
 
==Туризам==
Ред 175:
 
У периоду између два свјетска рата у Херцег Новом је радило више хотела међу којима: "Америка", "Рудник", "Јадран", "Балкан", "Савина", "Европа", "Топола", "Ерцег Нови", "Српски хотел", "Београд".... Године 1926. своја врата гостима отворио је и хотел "Плажа" власништво породице Трани на приближно истом мјесту на којем се налази и данас.
Године 1906. Томо М. Катурић је добио дозволу за држање коначишта у Каменарима, а 1929. године у Игалу је отворен хотел "Игало" власништво породице Јанковић. У Зеленици, поред већ поменутог хотела "Плажа", радио је и хотел "Бока", тик уз горепоменути хотел, власништво Обрена Дунђеровжића, којег су ЊемциНијемци дигли у ваздух при повлачењу 1944. године, као и хотел са истим именом - власништво Благоја Мићуновића.
 
[[Слика:Herceg_Novi_zimi_HDR.jpg|мини|200п|Херцег-Нови (HDR)]]