Хиџра — разлика између измена

м
Бот: Аутоматска замена текста (-\bантитјела\b +антитијела)
м (Бот: Аутоматска замена текста (-\bантитјела\b +антитијела))
Мухамед је провео у Медини око десет година. За то вријеме учврстио је своју власт над разнородним становништвом тог града и проширио његову моћ и утицај у [[Арабија|Арабији]]. Непосредно по Мухамедовом доласку, у Медини су тињала бројна супарништва - између два највећа арапска племена у граду ''мухаџируна'' ("исељеници", вјерници који су дошли у Медину из Меке или из неких других мијеста) и ''аснара'' ("помагачи", први Мухамедови сљедбеници у Медини који су позвали њега и његове сљедбенике да код њих нађу уточиште), као и једног броја мединских Јевреја и нових вјерника. Док су неки од мединских Јевреја изгледа пружали подршку Мухамеду, према онима који су оспоравали Мухамеду право да се назива пророком и често сарађивали (или су то чиниле њихове вође) с његовим политичким противницима у низу сукоба, поступало се оштро - прогањани су уз губитак права на земљу коју су посједовали, поробљавани и осуђивани на смрт, у зависности од случаја. Ван Медине, најодлучнији у супротстављању Мухамедовим настојањима да шири свој утицај и поруку били су његови некадашњи суграђани, племе [[Куреиш]] из Меке.
 
Мека и Медина упустиле су се у жестоку борбу за придобијање других градова и номадских групација, у којој је у почетку изгледало да Мека, захваљујући својим развијеним трговачким и племенским везама, остварује предност. Али Мухамед је организовао пљачкашке походе на [[караван]]е трговаца из Меке и на тај начин задобијао богат плијен и таоце и, што је још значајније, прекидао трговину са Меком којој је она била извор моћи. Након низа таквих похода и битака против племена Куреиш (код Бедра [[624]], Ухуда [[625]]. и Хандака [[627]].) у којима изгледа није било правог побједника, Мухамед је [[628]]. у Худајбији склопио примирје са тим племеном. У замјену за неке краткорочне уступке, Мухамед и његови сљедбеници добили су право да наредне године иду на ходочашће у светилиште [[Каба]] у Меки. Тим примирјем Мухамед је добио и одрјешенеодријешене руке да покори једног од кључних савезника Меке, оазу [[Хејбар]] сјеверно од Медине, чије је бројно јеврејско становништво (један његов дио су чиниле избјеглице из Медине) било непријатељски расположено према Мухамеду. Обавивши то, Мухамеду је било релативно лако да крене и на саму Меку која се [[630]]. предала готово без отпора. Свјестан колико је племе Куреиш могло да буде опасно као противник, и у жељи да задобије подршку његових припадника, Мухамед се трудио да не повриједи њихов понос. Придобио их је за свој покрет тако што је многе њихове вође поставио на важне положаје у систему команде и власти.
 
За све вријеме своје ангажованости у борби против Меке, Мухамед је истрајно радио на томе да што више номадских групација и градова стави под утицај Медине, било као повремене савезнике или као пуноправне чланове заједнице вјерника. У томе је користио привлачност своје религијске поруке, обећања материјалне користи, а понекад и директну силу како би непослушне групације подвео под утицај Медине. Освајање Меке отворило му је пут за побједничке походе, уз помоћ племена Куреиш, на други велики град у западној Арабији, [[Таиф]], и на преостала моћна номадска племена у тој области. Мухамедов положај најснажнијег политичког вође у западној Арабији већ су сви били уочили, и савези племена, који су до тада настојали да се држе на одстојању од Медине, сада су у њу слали делегације нудећи своју покорност. До Мухамедове смрти [[632]]. његова заједница се проширила - више религијским убјеђивањем и политичким савезима него силом - и обухватала је цијелу западну Арабију, а Мухамед је био успоставио добре везе и са неким групацијама у [[Хеџаз]]у на сјеверу, у [[Нефуд]]у, источној Арабији, [[Оман]]у и [[Јемен]]у.
1.140

измена