Хришћанство у Црној Гори — разлика између измена

м
Бот: Аутоматска замена текста (-\bантитјела\b +антитијела)
м (Бот: Аутоматска замена текста (-\bантитјела\b +антитијела))
Носилац нове улоге и статуса црногорских митрополита је [[Рувим II Његуш]] ([[1593.]] - [[1637.]]) године, а то је, да митрополити Цетињске митрополије поред вјерских постају и политички ауторитети. '''''Општецрногорски збор''''' и '''''Црногорски главарски збор''''' су им пружали пуну подршку у сваком смислу (као духовницима, војсковођама и политичарима). '''''Владикат''''' (облик државне власти) трајаће све до половине [[XIX]] вијека, са прекидом за вријеме владавине [[Шћепан Мали|Шћепана Малог]]. Када је Црна Гора проглашена '''''књажевином,''''' поново је постала секуларна држава.
 
Послије другог пада Пећке патријаршије, [[1766]]. год. наступа један канонски недефинисан однос Цетињске митрополије. Наиме, цетињски митрополити нијесунису хтјели да прихвате канонску власт Грка, па су у свом дјеловању били и фактички независни. Неки аутори сматрају да је овим [[Цетињска митрополија]] постала аутокефална, док други сматрају да није.
 
Митрополит [[Иларион Рогановић]] 13.01. [[1865.]] године наређује свештенству да не брију браде, ''јер је то веома противно канонима наше свете православне источне цркве и сасвим је несходно чину свештеничком.'' Следеће године Иларион издаје наредбу свештенству да обавезно воде:
1.140

измена