Ужички говор — разлика између измена

м
Враћена ревизија 3785193 корисника Iki.prevodilac (Разговор)
м (Бот: Аутоматска замена текста (-\bантитјела\b +антитијела))
м (Враћена ревизија 3785193 корисника Iki.prevodilac (Разговор))
{{cquote|[[Точак]] је једна дрвена направа на форму дрљаче. На раскршћу побије се један дирек од 2 до 3 хвата висине. На њега се дигне та дрљача, ту доведу кривца и убију га па га дигну на ону дрљачу нако са аљинама. Лице и трбу окрену доље, кроз дрљачу-точак провуку ноге и руке и ту га оставе да га тице једу и оставе га за углед свијету… Тада су се тим Цигани користили. Они ноћу одсеку руке ономе на точку па иг осуше. [Циганин потом] своју руку завуче у рукав од [[гуњ]]а, а ону суву држи у руци па је помоли на рукав и тако моли за милостињу, јер кука како су му руке пропале и осушиле се… Била су око Ужица махом турска имања. Све њиве по Крушчици и лединама биле су њине. Турци изађу петком уз Крушчицу па ударају у [[шаркија|шаркије]] и тамбуре и пјевају оне њине пјесме на српскоме језику јер они нису знали турски ни бекнути… Сви су дућани били од дасака и шашоваца, а куће од [чатма|чатме]], покривене даскама и [[слама|сламом]]… Ватра се појавила ниже садашње Житне пијаце и брзо се раширила и обукватила целу доњу страну вароши… Гледо сам онаи пламен из Татинца. Слушо сам онаи прасак и падање кућа. Ватра је била, чини ми се, у небо ударила. Наимању иглу могло се наћи у свои околини Ужица. Кад се запали дућан где има [[барут]]а, а било иг је млого, просто је страшно било слушати ону праску. Само се ломи, само пуца. Горело је до Слануше и Кадинца.|24п|24п|Миладин Радовић|''[[Самоуки рукопис]]'' (19. век)<ref>Љубомир Симовић, „Ужице са вранама“, Београд 2002.</ref>}}
 
{{cquote|Чујеш ли ти бабо! Немој ме молити да се женим. Ја се женити нећу! Кад будем имао четрдесет и пет година, ондакар ћеш ме укопати, а женити ме никад нећеш! […] Ја се, Босо, женити нећу а ти ћеш се удати… И удаћеш се добро. Добићеш и ђеце, али ће ти све најмилије помријети у цвету младости! Тада ће доћи вријеме, када ћеш се покајати и мене сетити, па ћеш рећи: „Е, јадна Босо! Камо лијепе среће да се нисамнијесам ни удавала!“ […] Оће, оће, куме и то скоро! Чућеш! Баш зато сам те и звао, да ти јопет кажем и потврдим да ће се све то ускоро догодити. Скоро ћеш чути, ђе ће у двору погинути и краљ и краљица. Они ће за једну ноћ нестати, као да их је гром побио.|24п|24п|''[[Креманско пророчанство]]''|19. столеће<ref>Драган М. Пјевић, „Креманско пророчанство – извор нових инспирација“, Кремна 2005.</ref>}}
 
== Извори ==
1.140

измена