Хришћанство у Црној Гори — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Аутоматска замена текста (-\bантитјела\b +антитијела) |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Хришћанство у Црној Гори''' представља већинску религију. Од укупног броја становника Црне Горе, 74% су [[православни]] [[хришћани]], а 3,54% су [[римокатолици]]. Поред тога постоји значајан постотак [[муслиман]]а.
Развој хришћанства у областима које обухвата данашња [[Црна Гора]] је већином везано за [[Митрополија
== Рано хришћанство ==
[[Дукљанска бискупија]] се први пут помиње [[599]]. године са сједиштем у граду [[Дукља|Дукљи]], некадашњој
== Римокатолицизам ==
{{Главни чланак|Барска надбискупија}}
[[Барска бискупија]] (као наследница [[Дукљанска бискупија|Дукљанске бискупије]]) помиње се први пут у [[IX]] вијеку, у вријеме византијског цара [[Лав Мудри|Лава Мудрог]] (886-912). године. У [[XI]] вијеку, Барској бискупији била је надређена [[Дубровачка надбискупија]], све до доласка на власт [[Бодин]]а ([[1081]] - [[1101]]), наследника [[Дукљански краљ Михаило|Дукљнског краља Михаила]]. Бодин се приклонио противпапи [[Климент III|Клименту III]] ([[1080]] - [[1100]]) и од њега је добио потврду Дукљанско - барске надбискупије и митрополије 8.1. [[1089]]. године. Постојали су спорови око духовне јурисдикције и признавања, али је [[Барска надбискупија]] сачувала своју самосталност и имала је значајну улогу у држави [[Зета|Зети]]. Има око 100 свијих храмова, вјернике и успјела је да опстане до данашњих дана.
== Православље ==
[[Рашка|Рашки]] жупан [[Стефан Немања]] осваја Дукљу и династија [[Немањићи|Немањића]] Дукљом и [[Зета|Зетом]] (Црном Гором) влада од [[1183
* Зетска са сједиштем на Превлаци,
* Будимљанска у [[Ђурђеви ступови|Ђурђевим ступовима]],
* Хумска са сједиштем у [[Стон]]у, а касније у [[Бијело Поље|Бијелом Пољу]] и
* Дабарска са сједиштем у [[Прибој]]у.
{{Главни чланак|Пећка патријаршија}}
Данас као канонске наследнице поменутих епископија делују: [[Митрополија
== Зетска митрополија ==
Први зетски епископ био је [[Иларион Шишевић]] из [[Грађани|Грађана]]. Ширење православља у Зети је текао веома споро све до почетка [[XIV]] вијека, када је под притиском власти православље узело маха у континенталном дијелу зетске државе. Немањићи су изградили доста православних храмова.
По пропасти [[Српско царство|Српског царства]] [[Балшићи]] враћају Зети независност и суочавају се са двије конфесије (католичанство у јужним дијеловима државе и православље у континенталном дијелу државе). Сагледавајући државне интересе, Балшићи [[1389]]. године уводе католичанство као државну религију (приклањају се папи заобилазећи цариградског патријарха), да би [[Балша III]] ([[1403]] - [[1421]], учинио православље државном религијом.
У ранг патријаршије ([[Пећка патријаршија]]) је [[1346
== Цетињска митрополија ==
Владарском повељом Цетињска митрополија добија посједе и привилегије, па постаје институција која је одмах иза господара. Митрополија је имала јурисдикцију на Црногорском приморју и скадарску област Скендерију.
Од [[1450
Крајем [[XVII]] вијека слаби утицај турске власти у Црној Гори, а истовремено нестаје утицаја пећког патријарха на избор цетињског митрополита. Права која су се односила на Цетињску митрополију, а која је султан дао пећком патријарху, постала су неважећа за Црну Гору чином отказивања послушности султану. Да је пећки патријарх изгубио утицај на цетињског митрополита постала је очита након смрти митрополита [[Висарион II|Висариона II]], [[1692.]] године.
Линија 41 ⟶ 46:
[[Слика:Cetinje monastery.jpg|Цетињски манастир|мини|300п]]
Носилац нове улоге и статуса црногорских митрополита је [[Рувим II Његуш]] ([[1593.]] - [[1637.]]) године, а то је, да митрополити Цетињске митрополије поред вјерских постају и политички ауторитети. '''''Општецрногорски збор''''' и '''''Црногорски главарски збор''''' су им пружали пуну подршку у сваком смислу (као духовницима, војсковођама и политичарима). '''''Владикат''''' (облик државне власти) трајаће све до половине [[XIX]] вијека, са прекидом за вријеме владавине [[Шћепан Мали|Шћепана Малог]]. Када је Црна Гора проглашена '''''књажевином,''''' поново је постала секуларна држава.▼
▲Носилац нове улоге и статуса црногорских митрополита је [[Рувим II Његуш]] ([[1593
Послије другог пада Пећке патријаршије, [[1766]]. год. наступа један канонски недефинисан однос Цетињске митрополије. Наиме, цетињски митрополити нису хтјели да прихвате канонску власт Грка, па су у свом дјеловању били и фактички независни. Неки аутори сматрају да је овим [[Цетињска митрополија]] постала аутокефална, док други сматрају да није. ▼
▲Послије другог пада Пећке патријаршије, [[1766]]
Митрополит [[Иларион Рогановић]] 13.01. [[1865.]] године наређује свештенству да не брију браде, ''јер је то веома противно канонима наше свете православне источне цркве и сасвим је несходно чину свештеничком.'' Следеће године Иларион издаје наредбу свештенству да обавезно воде:▼
*Регистар рођених,▼
▲Митрополит [[Иларион Рогановић]] [[13
*Регистар крштених,▼
▲* Регистар рођених,
*Регистар вјенчаних и▼
* Регистар
▲* Регистар вјенчаних и
Ове новине су изазвале незадовољство код појединих свештеника и долази чак до напуштања појединаца. [[Митрофан Бан]] [[1893]]. године тражи од свештенства да лаичко одијело замијене мантијама. Обнавља се рад Богословије на [[Цетиње|Цетињу]] [[1869]]. године уз материјалну помоћ [[Руска православна црква|Руске православне цркве]]. [[Никодим Милаш]] ради на конституисању црквеног законодавства и даје уставна рјешења за Свети Синод и православне конзисторије. [[Књаз Никола]] парафира '''''Устав Светог Синода''''' у Књажевини Црној Гори 12 јануара [[1904]]. године, а два дана касније потписује и '''''Устав православних конзисторија''''' у Књажевини Црној Гори. До [[1904]]. године, избор митрополита је био посао '''''Господара''''', а касније се у избор укључује успостављени Свети Синод.▼
▲Ове новине су изазвале незадовољство код појединих свештеника и долази чак до напуштања појединаца. [[Митрофан Бан]] [[1893]]. године тражи од свештенства да лаичко одијело замијене мантијама. Обнавља се рад Богословије на [[Цетиње|Цетињу]] [[1869]]. године уз материјалну помоћ [[Руска православна црква|Руске православне цркве]]. [[Никодим Милаш]] ради на конституисању црквеног законодавства и даје уставна рјешења за Свети Синод и православне конзисторије. [[Књаз Никола]] парафира ''
Овај период је обиљежен изградњом великог броја храмова (подигнуте су 163 цркве, обновљене 122, изграђена два манастира, а док је 12 манастира рестаурирано) и индетификације духовног и државног подручја послије сваког територијалног проширења Црне Горе. Сарадња цркве и државе је била више него одлична.
== Митрополија црногорско
{{Главни чланак|Митрополија црногорско-приморска}}
Свети
== Будимљанска епископија ==
{{Главни чланак|Епархија
Будимљанаска Епископија је основана [[1219]]. године на сабору у [[Манастир Жича|Жичи]]. Сједиште Епископије од њеног оснивања било је у Манастиру Светога Георгија (Ђурђевим ступовима) у [[Беране|Беранама]], задужбини [[Првослав Немањић|Првослава]] сина великог жупана [[Тихомир Немањић|Тихомира]], најстаријег брата [[Стефан Немања|Немањиног]]. Из тог времена је сачуван и запис који гласи „четвртога владику постави Свети Саво у Будимљи у храм светог Георгија“. Будимљанска Епископија је у 15. вијеку подигнута на степен [[Митрополија|Митрополије]], па су поред имена будимљанских Епископа сачувана имена и 9 Митрополита будимљанских: Василије, Макарије Први, Макарије Други, Генадије, Сава, Герасим, Григорије, Јефтимије и Пајсије.
== Види још ==▼
▲==Види још==
* [[Митрополија црногорско-приморска]]▼
▲*[[Епархија Будимљанско-никшићка]]
▲*[[Епархија Милешевска]]
▲*[[Епархија Захумско-херцеговачка]]
▲*[[Митрополија црногорско-приморска]]
== Литература ==
* Историјски лексикон Црне Горе/Daily Press/Подгорица 2006.
== Спољашње везе ==
* [http://www.mitropolija.me/istorijat/index.html Кратка историја
[[Категорија:Историја Црне Горе]]
|