Википедија

Хришћанство у Црној Гори — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: Аутоматска замена текста (-\bантитјела\b +антитијела)
Нема описа измене
Ред 1:
'''Хришћанство у Црној Гори''' представља већинску религију. Од укупног броја становника Црне Горе, 74% су [[православни]] [[хришћани]], а 3,54% су [[римокатолици]]. Поред тога постоји значајан постотак [[муслиман]]а.
 
Развој хришћанства у областима које обухвата данашња [[Црна Гора]] је већином везано за [[Митрополија Црногорскоцрногорско-приморска|Цетињскуцетињску митрополију]] (православље) и [[Барска надбискупија|барску надбискупију]] и [[Которска бискупија|которску бискупију]] (католичанство) и за . Територијалним проширењем Црне Горе, у каснијем периоду, на развој хришћанства имају и друге епархије.
 
== Рано хришћанство ==
 
[[Дукљанска бискупија]] се први пут помиње [[599]]. године са сједиштем у граду [[Дукља|Дукљи]], некадашњој пријестониципрестоници римске провинције ''Превалитане'', да би у [[VIII]] вијеку над њом имао јурисдикцију драчки митрополит.
 
== Римокатолицизам ==
 
{{Главни чланак|Барска надбискупија}}
 
[[Барска бискупија]] (као наследница [[Дукљанска бискупија|Дукљанске бискупије]]) помиње се први пут у [[IX]] вијеку, у вријеме византијског цара [[Лав Мудри|Лава Мудрог]] (886-912). године. У [[XI]] вијеку, Барској бискупији била је надређена [[Дубровачка надбискупија]], све до доласка на власт [[Бодин]]а ([[1081]] - [[1101]]), наследника [[Дукљански краљ Михаило|Дукљнског краља Михаила]]. Бодин се приклонио противпапи [[Климент III|Клименту III]] ([[1080]] - [[1100]]) и од њега је добио потврду Дукљанско - барске надбискупије и митрополије 8.1. [[1089]]. године. Постојали су спорови око духовне јурисдикције и признавања, али је [[Барска надбискупија]] сачувала своју самосталност и имала је значајну улогу у држави [[Зета|Зети]]. Има око 100 свијих храмова, вјернике и успјела је да опстане до данашњих дана.
 
== Православље ==
 
[[Рашка|Рашки]] жупан [[Стефан Немања]] осваја Дукљу и династија [[Немањићи|Немањића]] Дукљом и [[Зета|Зетом]] (Црном Гором) влада од [[1183.]]. до [[1360]]. године, а [[1219]]. године [[Сава Немањић]] (први архиепископ аутокефалне српске цркве -— Српске архиепископије), оснива [[Митрополија Црногорскоцрногорско-приморска|'''Зетску епископију''']] са сједиштем на [[Превлака|Превлаци]] код [[Тиват|Тивта]]. Има појединаца који мисле да је сједиште епископије било у близини Дукље. Година оснивања Зетске епископије се узима као година установљења институције православне цркве у Црној Гори. Поред Зетске, Сава оснива још седам нових епископија, од којих су четири имале јурисдикцију на територији коју заузима данашња Црна Гора. Те епископије су:
* Зетска са сједиштем на Превлаци,
* Будимљанска у [[Ђурђеви ступови|Ђурђевим ступовима]],
* Хумска са сједиштем у [[Стон]]у, а касније у [[Бијело Поље|Бијелом Пољу]] и
* Дабарска са сједиштем у [[Прибој]]у.
 
{{Главни чланак|Пећка патријаршија}}
 
Данас као канонске наследнице поменутих епископија делују: [[Митрополија Црногорскоцрногорско-приморска]], [[Епархија Будимљанскобудимљанско-никшићка]], [[Епархијаепархија милешевска]] и [[Епархијаепархија захумско-херцеговачка и приморска]]. Епархија милешевска и Епархијаепархија захумско-херцеговачка и приморска само својим малим дијелом припадају Црној Гори, док су у већем дијелу у Србији, односно Републици Српској.
 
== Зетска митрополија ==
 
Први зетски епископ био је [[Иларион Шишевић]] из [[Грађани|Грађана]]. Ширење православља у Зети је текао веома споро све до почетка [[XIV]] вијека, када је под притиском власти православље узело маха у континенталном дијелу зетске државе. Немањићи су изградили доста православних храмова.
 
По пропасти [[Српско царство|Српског царства]] [[Балшићи]] враћају Зети независност и суочавају се са двије конфесије (католичанство у јужним дијеловима државе и православље у континенталном дијелу државе). Сагледавајући државне интересе, Балшићи [[1389]]. године уводе католичанство као државну религију (приклањају се папи заобилазећи цариградског патријарха), да би [[Балша III]] ([[1403]] - [[1421]], учинио православље државном религијом.
 
У ранг патријаршије ([[Пећка патријаршија]]) је [[1346.]]. године издигнута Српска архиепископија, а Зетска епископија добија статус '''''митрополије'''„митрополије“'' са сједиштем у манастиру [[Пречиста Крајинска]] (на обали [[Скадарско језеро|Скадарског језера]]. Сједиште митрополије се сели на острво [[Врањина]] (у манастир Светог Николе), па на [[Ком]], а одатле на [[Обод]]. Зетски митрополит се [[1484.]] године досељава на [[Цетиње]] у Богородичин манастир, који је подигао [[Иван Црнојевић]]. Иван издаје манастиру '''''Оснивачку„Оснивачку повељу'''повељу“'' и '''''Одлуку'''''„Одлуку о оснивању '''''Зетске митрополије'''митрополије“'', чије је име убрзо промијењено у '''''„[[Цетињска митрополија]]'''''“.
 
== Цетињска митрополија ==
 
Владарском повељом Цетињска митрополија добија посједе и привилегије, па постаје институција која је одмах иза господара. Митрополија је имала јурисдикцију на Црногорском приморју и скадарску област Скендерију.
 
Од [[1450.]]. до [[1557]]. године православна црква у Црној Гори је фактички била независна од Пећке патријаршије, која је припојена [[Охридска архиепископија|Охридској архиепископији]] [[1532]]. године. Сву власт над црквом у то вријеме имао је '''''Господар.''''' Одлучивао је ко ће бити митрополит и како ће митрополија дјеловати. Цетињски митрополит је био самосталан у свом раду у односу на Охридску архиепископију. У [[XVI]] вијеку Пећка патријаршија се обнавља па [[Цетињска митрополија]] поново улази у њен састав. Током [[XVI]] и [[XVII]] вијека цетињски митрополити директно преговарају с млетачким и турским властима, а с папом о прихватању уније. Сви црногорски митрополити имали су титулу Егзарха, били су чувари Пећкога трона.
 
Крајем [[XVII]] вијека слаби утицај турске власти у Црној Гори, а истовремено нестаје утицаја пећког патријарха на избор цетињског митрополита. Права која су се односила на Цетињску митрополију, а која је султан дао пећком патријарху, постала су неважећа за Црну Гору чином отказивања послушности султану. Да је пећки патријарх изгубио утицај на цетињског митрополита постала је очита након смрти митрополита [[Висарион II|Висариона II]], [[1692.]] године.
Линија 41 ⟶ 46:
 
[[Слика:Cetinje monastery.jpg|Цетињски манастир|мини|300п]]
Носилац нове улоге и статуса црногорских митрополита је [[Рувим II Његуш]] ([[1593.]] - [[1637.]]) године, а то је, да митрополити Цетињске митрополије поред вјерских постају и политички ауторитети. '''''Општецрногорски збор''''' и '''''Црногорски главарски збор''''' су им пружали пуну подршку у сваком смислу (као духовницима, војсковођама и политичарима). '''''Владикат''''' (облик државне власти) трајаће све до половине [[XIX]] вијека, са прекидом за вријеме владавине [[Шћепан Мали|Шћепана Малог]]. Када је Црна Гора проглашена '''''књажевином,''''' поново је постала секуларна држава.▼
 
▲Носилац нове улоге и статуса црногорских митрополита је [[Рувим II Његуш]] ([[1593.]] - —[[1637.]]) године, а то је, да митрополити Цетињске митрополије поред вјерских постају и политички ауторитети. '''''Општецрногорски збор''''' и '''''Црногорски главарски збор''''' су им пружали пуну подршку у сваком смислу (као духовницима, војсковођама и политичарима). '''''Владикат''''' (облик државне власти) трајаће све до половине [[XIX]] вијека, са прекидом за вријеме владавине [[Шћепан Мали|Шћепана Малог]]. Када је Црна Гора проглашена '''''књажевином,''''' поново је постала секуларна држава.
Послије другог пада Пећке патријаршије, [[1766]]. год. наступа један канонски недефинисан однос Цетињске митрополије. Наиме, цетињски митрополити нису хтјели да прихвате канонску власт Грка, па су у свом дјеловању били и фактички независни. Неки аутори сматрају да је овим [[Цетињска митрополија]] постала аутокефална, док други сматрају да није. ▼
 
▲Послије другог пада Пећке патријаршије, [[1766]]. год., наступа један канонски недефинисан однос Цетињске митрополије. Наиме, цетињски митрополити нису хтјели да прихвате канонску власт Грка, па су у свом дјеловању били и фактички независни. Неки аутори сматрају да је овим [[Цетињска митрополија]] постала аутокефална, док други сматрају да није.
Митрополит [[Иларион Рогановић]] 13.01. [[1865.]] године наређује свештенству да не брију браде, ''јер је то веома противно канонима наше свете православне источне цркве и сасвим је несходно чину свештеничком.'' Следеће године Иларион издаје наредбу свештенству да обавезно воде:▼
 
*Регистар рођених,▼
▲Митрополит [[Иларион Рогановић]] [[13.01. јануар]]а [[1865.]]. године наређује свештенству да не брију браде, ''јер је то веома противно канонима наше свете православне источне цркве и сасвим је несходно чину свештеничком.'' Следеће године Иларион издаје наредбу свештенству да обавезно воде:
*Регистар крштених,▼
▲* Регистар рођених,
*Регистар вјенчаних и▼
* Регистар умрлих.крштених,
▲* Регистар вјенчаних и
Ове новине су изазвале незадовољство код појединих свештеника и долази чак до напуштања појединаца. [[Митрофан Бан]] [[1893]]. године тражи од свештенства да лаичко одијело замијене мантијама. Обнавља се рад Богословије на [[Цетиње|Цетињу]] [[1869]]. године уз материјалну помоћ [[Руска православна црква|Руске православне цркве]]. [[Никодим Милаш]] ради на конституисању црквеног законодавства и даје уставна рјешења за Свети Синод и православне конзисторије. [[Књаз Никола]] парафира '''''Устав Светог Синода''''' у Књажевини Црној Гори 12 јануара [[1904]]. године, а два дана касније потписује и '''''Устав православних конзисторија''''' у Књажевини Црној Гори. До [[1904]]. године, избор митрополита је био посао '''''Господара''''', а касније се у избор укључује успостављени Свети Синод.▼
▲* Регистар крштених,умрлих.
 
▲Ове новине су изазвале незадовољство код појединих свештеника и долази чак до напуштања појединаца. [[Митрофан Бан]] [[1893]]. године тражи од свештенства да лаичко одијело замијене мантијама. Обнавља се рад Богословије на [[Цетиње|Цетињу]] [[1869]]. године уз материјалну помоћ [[Руска православна црква|Руске православне цркве]]. [[Никодим Милаш]] ради на конституисању црквеног законодавства и даје уставна рјешења за Свети Синод и православне конзисторије. [[Књаз Никола]] парафира '''''Устав„Устав Светог Синода'''''синода у Књажевини Црној ГориГори“'' [[12. јануарајануар]]а [[1904]]. године, а два дана касније потписује и '''''Устав„Устав православних конзисторија''''' у Књажевини Црној Гори. “''До [[1904]]. године, избор митрополита је био посао '''''Господара''''', а касније се у избор укључује успостављени Свети Синодсинод.
 
Овај период је обиљежен изградњом великог броја храмова (подигнуте су 163 цркве, обновљене 122, изграђена два манастира, а док је 12 манастира рестаурирано) и индетификације духовног и државног подручја послије сваког територијалног проширења Црне Горе. Сарадња цркве и државе је била више него одлична.
 
== Митрополија црногорско - приморска ==
 
{{Главни чланак|Митрополија црногорско-приморска}}
 
Свети Синодсинод [[Краљљевина Црна Гора|Краљевине Црне Горе]] (29.12. децембра [[1918.]]) је одлучио да [[Цетињска митрополија]] поново уђе у обновљену Српску православну цркву, заједно са осталим митрополијама и епископијама које су представљале канонско наслеђе Пећке патријаршије. Од тада [[Цетињска митрополија]] је инкорпорирана у [[Српска православна црква|Српску православну цркву]]. По новој подјели [[1929]], коју је спровела Српска православна црква промијењен је назив у [[Митрополијамитрополија црногорско-приморска]] и под тим именом егзистира и данас. Први митрополит Црногорско црногорско- приморске митрополије био је др. [[Гаврило Дожић]].
 
== Будимљанска епископија ==
 
{{Главни чланак|Епархија Будимљанскобудимљанско-никшићка}}
 
Будимљанаска Епископија је основана [[1219]]. године на сабору у [[Манастир Жича|Жичи]]. Сједиште Епископије од њеног оснивања било је у Манастиру Светога Георгија (Ђурђевим ступовима) у [[Беране|Беранама]], задужбини [[Првослав Немањић|Првослава]] сина великог жупана [[Тихомир Немањић|Тихомира]], најстаријег брата [[Стефан Немања|Немањиног]]. Из тог времена је сачуван и запис који гласи „четвртога владику постави Свети Саво у Будимљи у храм светог Георгија“. Будимљанска Епископија је у 15. вијеку подигнута на степен [[Митрополија|Митрополије]], па су поред имена будимљанских Епископа сачувана имена и 9 Митрополита будимљанских: Василије, Макарије Први, Макарије Други, Генадије, Сава, Герасим, Григорије, Јефтимије и Пајсије.
 
== Види још ==▼
== Црногорска православна црква ==
{{Главни чланак|Црногорска православна црква}}
 
* [[Епархија Будимљанскобудимљанско-никшићка]]▼
На [[Лучиндан]] [[1993]]. године основана је [[Црногорска православна црква]] на челу са митрополитом [[Антоније Абрамовић|Антонијем Абрамовићем]].
* [[Епархија Милешевскамилешевска]]▼
 
* [[Епархија Захумскозахумско-херцеговачка и приморска]]▼
▲==Види још==
* [[Митрополија црногорско-приморска]]▼
▲*[[Епархија Будимљанско-никшићка]]
▲*[[Епархија Милешевска]]
▲*[[Епархија Захумско-херцеговачка]]
▲*[[Митрополија црногорско-приморска]]
*[[Црногорска православна црква]]
 
== Литература ==
 
* Историјски лексикон Црне Горе/Daily Press/Подгорица 2006.
 
== Спољашње везе ==
 
* [http://www.mitropolija.me/istorijat/index.html Кратка историја Митрополијемитрополије црногорско -приморске]
 
[[Категорија:Историја Црне Горе]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хришћанство_у_Црној_Гори”