Сочица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
сређивање: стилска корекција чланка, реченице ,тагове за спречавање транслитерације и слично.~~~~
Ред 1:
{{Сређивање|Потребна је језичко-стилска корекција чланка, реченице не треба да почињу бројем, треба средити одељак Литература, додати тагове за спречавање транслитерације и слично.}}
{{Насељено место у Србији
|место=Сочица
Линија 18 ⟶ 17:
 
== Историја ==
<!--'''Војводство Србија и Тамишки Банат''' је назив за круновину Аустријског царства која је постојала на подручју данашње [[Војводина|Војводине]] између [[1849.]]. и [[1860.]] године. Круновина је формирана у складу са привилегијама које је аустријски цар дао Србима [[1691.]] године, а које су признавале право Срба на аутономну територију у оквиру Хабсбуршке Монархије. Некадашње подручје ове круновине је данас подељено између Србије, Румуније и Мађарске.<br>
На територији круновине су у службеној употреби била два језика: немачки и "илирски" (српски), а већина грађанских и војних заповедника били су Немци, иако су у администрацији покрајине у већем броју били заступљени и Срби. У оба службена језика су се користила два различита назива за круновину: "Војводство Србија и Тамишки Банат" и "Српска Војводина и Тамишки Банат" (односно на немачком: -{"Woiwodschaft Serbien und Temescher Banat" и "Die serbische Wojwodschaft und das temeser Banat").}-
'''Тамишки Банат''' ([[немачки језик|немачки]]: ''-{Temeswarer Banat''}-, [[румунски језик|румунски]]: ''-{Banatul Timişoarei}-'', [[мађарски језик|мађарски]]: ''Temesi-{aTemesi Bánság}-'') је био назив за [[Хабсбуршка монархија|хабсбуршку]] покрајину, која је постојала од 17181718г. до 1778. године. Покрајина је обухватала подручје данашњег [[Банат]]а, који је и добио име по овој покрајини. Главни град покрајине био је [[Темишвар]].
Иако у почетку Срби нису били најбројнији народ у Војводству (од њих су били бројнији Румуни), у време укидања Војводства (1860. године) најбројнији народ у круновини били су Срби.-->
 
Историја Назив места Сочице, : 1421.: Салокфалва -{(Szälokfalva)}- 1690[[1421]]г.: Сочица. 1779[[1690]]г.: Солчица. 1911[[1779]]г.: -{Temes-Szölös.}- 1919[[1911]]г.: Сочица [[1919]]г.1421 била Салоквалва у де Јанковом била је у поседу. од [[1690-]]г до [[1700]]г.:Сочица
 
Касније, кроз дуги низ година, ништа се не зна о овоме месту. На карти [[Банат]]а из 1723-17251725г. Сочица -{(Schozischa)}- је насеље. исто тако и на карти из [[1761]]г. Али зато у црквеним конскрипцијама из [[1713]]г., и политичкоадминстратривним из [[1717]]г., не помиње Сочица
 
1749.Солчици било је 60 дома [[1749]]г., а [[1751]]. 64 дома. Године [[1779]] припојена је Сочица вршачком диктриту (срез,област) [[Темишвар]]ског комитете. Те године била је прописана контрибуција 476 fl. 47 kr.,која је повишена на 885 fl.1kr. Године [[1832]].откупили су насеље од коморе браћа Цицко -{(Czicco)}-.тада је пописано 842 становника. У [[атар]]у је било 34 целих поданичких сесија
 
Црква је из средине 19.-тог века. Године -{1854}-. пописано је 845 становника; повришина катастралне општине имала је 3109 ланаца,(1.ланац је 56 [[ар]]и.)а бивши алодијални посед 1207 ланаца.[[1865]]г. било је 155 малопоседника и 2 великопоседника. Општински атар обухватао је 3146 ланаца. Године [[1865]]. било је 108 ланаца винограда, а [[1884]]г. већ 498 ланаца. Цео тај комплекс винограда уништен је 18861886г. од филоксере.
 
Бројно кретање становништва у последњим деценијама: Године [[1869]].:1026 становника, [[1880]]г.:935, [[1890]]г.:854, [[1900]]г.:875, [[1910]]г.:925.
 
За време преврата (1918) опљачкали су сељаци дворац барона Мајтењиа. У новембру [[1918]]г. ушла војска у ЦочицуСочицу, која је припојена тороталско-тамишкој жупанији. 31 јануара [[1921]]г. пописано је 798 становника, од којих је било [[срба]] 6,[[Чехословак]]а 5. [[Румун]]а 772, [[Немац]]а 9, [[Мађар]]а 6.
 
Црква је из средине 19. века. 1854 пописано је 845 становника; повришина катастралне општине имала је 3109 ланаца,(1.ланац је 56 [[ар]]и.)а бивши алодијални посед 1207 ланаца.1865. било је 155 малопоседника и 2 великопоседника. Општински атар обухватао је 3146 ланаца. 1865. било је 108 ланаца винограда, а 1884. већ 498 ланаца. Цео тај комплекс винограда уништен је 1886. од филоксере.
 
Бројно кретање становништва у последњим деценијама: 1869.:1026 становника, 1880.:935, 1890.:854, 1900.:875, 1910.:925.
 
За време преврата (1918) опљачкали су сељаци дворац барона Мајтењиа. У новембру 1918 ушла војска у Цочицу, која је припојена тороталско-тамишкој жупанији. 31 јануара 1921. пописано је 798 становника, од којих је било [[срба]] 6,[[Чехословак]]а 5. [[Румун]]а 772, [[Немац]]а 9, [[Мађар]]а 6.
 
== Демографија ==
Линија 159 ⟶ 161:
* Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
* Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928 г.*
* Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: -{'''Felix[[Феликс MileckerМилекер]]'''}- библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928 г.
* -{A delibláti homok hőmérséklet ingadozása-u.a. (Mathem. És természtud. Ertes. 1903)}-
* -{Délmagyar. őskori régisiségi leletei; Milecker Felix Temesvár 1891.}-
* -{Der europäische Flugsand J. 1873.}-
* Летопис Период 1812 – 2009 г. Пешчари Написао М. Марина:( BečБеч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Сочица настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани: [http://www2.genealogy.net/privat/flacker/omos.htm]
*Препоручена Литература: -{ [http://www.genealogienetz.de/reg/ESE/dsban-osb.html] [http://www2.genealogy.net/privat/flacker/omos.htm]}-
 
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сочица