Руско племство — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Ручно покретање бота уз ручну контролу - контрола квалитета рада: .)
Цар [[Петар Велики]] је [[1722]]. године установио [[Табела рангова|Табелу рангова]] односно закон о државној служби који је био урађен по узору на западноевропски систем. На основу закона укинуто је додјељивање бољарских аристократских титула, што је довело до краха [[бољар]]ства.
 
Привилегије племства су биле записане и правно кодификоване у ''„Дарованој повељи племству“'' из [[1785]]. године. Главна привилегија племства је била та што су били ослобођени обавезне државне службе.
 
На почетку [[19. вијек]]а (посебно након [[Наполеонова инвазија на Русију|Отаџбинског рата]]) дио племства је био републикански настројен. Многи племићи су се учлањивали у масонске ложе или тајне антивладине организације. Ти племићи су активно учествовали и руководили [[Декабристи|декабристичком побуном]], али су након гушења побуне од стране руске царске војске били затварани и протјеривани на [[Сибир]] због револуционарних дјела, а неки су били осуђени и на смрт вјешањем.
 
Након реформе кметства 1861, економске позиције племства су ослабиле. Како се развијао капитализам у [[Руска Империја|Русији]], положај племства је почео да слаби у друштву. Након [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]] племство је било ликвидирано на основу комунистичког декрета од 10. новембра 1917. године.
 
Руско племство се дијелило на:
* '''наследнонасљедно племство''' (племство се преносило директним потомцима)
* '''лично племство''' (племство је било доживотно, али се није преносило директним потомцима).
 
 
НаследноНасљедно и лично племство је могло бити:
* титуловано племство и племство без титула
* родословно племство и племство без родослова
У састав руског племства је улазило великоруско московско племство, украјинско козачко племство, остзејско племство, пољска и литванска шљахта, бесарабијско племство, грузијско, јерменско и инородно племство. Древном племству су припадали потомци древних кнежевских и бољарских породица.
 
Године [[1858]]. наследнихнасљедних племића је било 609.973, личних племића 276.809. Године [[1870]]. наследнихнасљедних племића је било 544.188, личних 316.994, а племића земљопосједника у Европској Русији је било 114.716.
 
== НаследноНасљедно племство ==
 
НаследноНасљедно племство се стицало на четири начина:
* племство је даровао [[Император Русије|император]] по својој вољи,
* племство се стицало на основу чина у активној државној служби,
* племство се стицало на основу [[орден]]а,
* племство се стицало на основу потомства од истакнутих личних племића и почасних грађана.
 
Један од основних начина стицања племства је било стицање племства на основу државне службе.
 
У периоду 1722—1845, наследнонасљедно племство се стицало када би се стекло звање у -{XIV}- класи у [[Табела рангова|Табели рангова]] и на основу ордена.
 
У периоду 1845—1856, наследнонасљедно племство се стицало када би се стекло звање [[мајор]]а и [[Грађански савјетник|грађанског савјетника]], и на основу ордена Светог Георгија, Светог Владимира свих степена и за прве степене других ордена.
 
У периоду 1856—1900, наследнонасљедно племство се стицало када би се стекло звање [[пуковник]]а, капетана 1. ранга и [[Активни грађански савјетник|активног грађанског савјетника]].
 
Право стицања наследногнасљедног племство на основу потомства од истакнутих личних племића и почасних грађана се сачувало до [[20. вијек]]а, када је то право цар [[Николај II РомановАлександрович]] укинуо указом од 28. маја 1900. године.
 
У периоду 1900—1917, повисио се критеријум стицања племства на основу ордена — наследнонасљедно племство се стицало на основу ордена Светог Владимира почевши од 3. степена. Ово ограничење је било уведено због тога што се орден Светог Владимира 4. степена масовно додјељивао за хуманитарне заслуге.
 
== Лично племство ==
* племство се стицало на основу [[орден]]а.
 
Лично племство се преносило браком од мужа ка жени, али се није могло преносити дјеци и потомству. Права личног племства су имале удовице које нису припадале наследномнасљедном племству свештеника православне и јерменско-грегоријанске исповијести.
 
На основу Манифеста од 11. јуна 1845, лично племство се стицало на основу грађанског чина -{IX}- класе ([[Титуларни савјетник|титуларног савјетника]]) и војног чина -{XIV}- класе ([[заставник]]а) у [[Табела рангова|Табели рангова]].
 
== Привилегије ==
* право корпоративног организовања у [[Племићка скупштина|племићке скупштине]].
 
Сваки наследнимнасљедни племић се записивао у родословну књигу [[Губернија|губерније]] у којој је имао непокретну имовину. Племићи који нису имали непокретне имовине, записивани су у родословне књиге губернија у којима су њихови преци имали непокретну имовину.
 
Сви племићи који су стицали племство непосредно кроз чин или на основу ордена уписивани су у родословну књигу губерније гдје су живјели, без обзира да ли су имали икакву имовину. Касније је хералдички мајстор водио јединствену родословну књигу у коју је уписивао племиће без имовине, или племиће са имовином у губернијама које нису имале племићке установе.