Адраст — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Друго значење|друге личности из грчке митологије|[[Адраст (митологија)]]}}
'''Адраст''' ({{јез-гр|Ἄδραστος}}) је у [[грчка митологија|грчкој митологији]] био краљ [[Аргос]]а.
== Етимологија ==
Његово име има значење „онај који стоји на свом тлу“.<ref name="гревс">Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.</ref>
== Митологија ==
Линија 7 ⟶ 10:
Адраст је удао две своје кћерке за изгнанике; [[аргија|Аргију]] за [[Теба]]нца [[Полиник]]а, а [[дејпила|Дејпилу]] за [[Тидеј]]а из [[калидонија|Калидоније]]. Зетови су му обећали да ће повратити своје родне земље и он је подигао своју армију против Тебе. Тако је започео рат ''[[седморица против Тебе|седморице против Тебе]]'', који је само он преживео захваљујући свом [[коњ]]у.<ref>-{Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- [http://www.maicar.com/GML/Adrastus1.html -{Greek Mythology Link: Adrastus1}-]</ref> Његови будући зетови су стигли у исто време, током ноћи у његову палату. Они су тада отпочели међусобну тучу, те пробудили Адраста, који их је раздвојио. Неки су говорили да их је Адраст тада упоредио са дивљим [[звери]]ма, или зато што су се тукли попут животиња или зато што су се тукли око кревета. Међутим, према другим ауторима, Адраст је заправо видео декорације на њиховим [[штит]]овима; осликане [[вепар|вепра]] и [[лав]]а. Тада се присетио пророчанства према коме ће се његове кћерке удати баш за те животиње. Будући да је Адраст веровао у пророчанства, ово је протумачио тако да су њих двојица управо те звери. Према [[Статије|Статију]], Адраст је тада срећно ускликнуо како су богови одиста добри, јер је ово схватио као поклон од њих.<ref>-{Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- [http://www.maicar.com/GML/Adrastus1.html -{Greek Mythology Link: Adrastus1}-]; -{Arrival of the two exiles}-</ref> Према [[Еурипид]]у, Адрасту је замерено што је кћерке дао двојици непознатих странаца, на шта указују и [[Тезеј]]еве речи које му је упутио након рата „седморице“. Међутим, макар Тидеј није могао да буде потпуни странац, јер је његов стриц [[Капанеј]] био син Адрастове сестре [[астинома|Астиноме]].<ref>-{Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- [http://www.maicar.com/GML/Adrastus1.html -{Greek Mythology Link: Adrastus1}-]; -{Not a complete unknown}-</ref> Изгнаници нису показали намеру да проведу миран живот у Аргу. Уместо тога, показали су жељу да се врате у своје домовине, али је то морало да се оствари насиљем, с обзиром на њихове статусе тамо. И Адраст је био амбициозан човек, те подржао намере својих зетова и одлучио да прво помогне Полинику. Међутим, занимљиво је да Адраст, који је веровао у знамења, за овај подухват није консултовао пророчиште.<ref>-{Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- [http://www.maicar.com/GML/Adrastus1.html -{Greek Mythology Link: Adrastus1}-]; -{Adrastus 1's fateful promise}-</ref> Чак, Амфијарај, који је имао [[видовитост|видовњачке]] моћи и који није желео да пође у рат, упозорио је Адраста да ће се трагично завршити по све учеснике, али то Адраста није одвратило. Он је позвао друге две породице у рат и оне су се одазвале, добровољно или уз подмићивање.<ref name="мит">Цермановић-Кузмановић, А. & [[Драгослав Срејовић|Срејовић, Д]]. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.</ref>
Када је сакупио војску, Адраст је према Статијевим наводима, већ био на прелазу од средовечног човека до старца. У [[немеја|Немеји]], где је војска застала како би узела залихе воде, успоставио је први пут [[немејске игре]], где је упркос својим годинама победио у јахању коња, што је заправо било више због тога што је јахао божанског коња [[арион (митологија)|Ариона]],<ref name="парада"/> кога је био добио од [[херакле|Херакла]]<ref name="гревс"/>. Игре су направљене у част малог принца [[Офелт]]а, кога је ујела [[отров]]на [[змија]], јер га је његова дадиља [[Хипсипила]] оставила како би војницима показала где је извор. Након тих игара, армија је отишла на [[Китерон]] (планину између [[беотија|Беотије]] и [[атика|Атике]]) где је Тидеј био послат као изасланик у Тебу како би поручио [[етеокле|Етеоклу]] да преда [[престо]] Полинику, како се и раније договорио са братом. Договор је био да се на престолу смењују сваке године. Пошто ово изасланство није уродило плодом, напали су Тебу тако да по један командант опседа по једну од укупно седам капија тог града.<ref name="парада">-{Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- [http://www.maicar.com/GML/Adrastus1.html -{Greek Mythology Link: Adrastus1}-]; -{The Nemean games}-</ref> У рату који је уследио, сви су изгинули осим Адраста. Преживео је зато што се напокон дозвао памети и побегао остављајући логор, војску и своје зетове. Иако је дискутабилно да ли је у питању била [[мудрост]] или [[кукавичлук]], све је ионако било изгубљено. Међутим, без обзира што га је божански коњ однео из те кланице, према Еурипидовим речима, Адраст је након тога жалио зато што и сам није изгубио живот.<ref>-{Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- [http://www.maicar.com/GML/Adrastus1.html -{Greek Mythology Link: Adrastus1}-]; -{The SEVEN dead & Adrastus 1 survives}-</ref>
Након рата који се завршио у корист Тебанаца, престо је ипак остало упражњено, јер је и краљ изгубио живот, а и његов брат, па је [[Креонт]] постављен за [[регент]]а и заштитника престолонаследника [[Лаодамант]]а, Етеоклевог сина. Међутим, од првог дана ступања на дужност, Креонт је сишао са ума. Тако је издао [[прокламација|прокламацију]], противну сваког људском и божанском [[закон]]у, да се тела погинулих (не само Аргиваца, већ и Тебанаца) са поља крај тебанских зидина, не смеју сахранити. Међутим, Адраст није могао да реагује, јер је овај рат уништио његову борбену силу. Зато је отишао у [[Атина|Атину]] и молио краља Тезеја да посредује.<ref>-{Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- [http://www.maicar.com/GML/Adrastus1.html -{Greek Mythology Link: Adrastus1}-]; -{Creon 2 seizes power}-</ref> Тезеј је указао Адрасту на све његове грешке и где је ту његова одговорност, али, према Еурипиду, Адраст му је одговорио да није дошао како би то слушао, већ ради помоћи. У молби су се придружиле и аргивске жене, а подршку им је пружила и Тезејева мајка [[Етра]].<ref>-{Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- [http://www.maicar.com/GML/Adrastus1.html -{Greek Mythology Link: Adrastus1}-]; -{Meaningless lecture & The Argive women intervene}-</ref> Тезеј је напао Тебу, покорио је, казнио Креонта и дозволио породицама погинулих да узму тела. Међутим, Тебанци нису признавали да су ратовали против Тезеја, већ да су добровољно предали тела мртвих да се сахране. Према једној причи, захваљујући свом говорничком дару, Адраст је успео да наговори Креонта да ипак попусти у својој намери.<ref name="мит"/><ref>-{Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- [http://www.maicar.com/GML/Adrastus1.html -{Greek Mythology Link: Adrastus1}-]; -{Theseus attacks Thebes}-</ref>
| |||