Доброта (насеље) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: it:Dobrota
Ред 26:
Међу споменицима културе, осим сачуваних топонима [[Илири|илирског]] порекла и материјалних остатака из доба [[Римљани|Римљана]], треба споменути цркву Св. Илије из XII века, у непосредној близини зграде [[Завод за биологију мора (Котор)|Завода за биологију мора]] и Госпе од Милосрђа из XIV века. Својом монументалношћу посебно се овде истиче црква св. Еустахија из XVIII века. Црква Св. Еустахија подигнута је [[1773]]. године у непосредној близини раније цркве, са звоником из прве половине XIX века, знатно оштећен у земљотресу 1979, а потпуно рестаурисан тек 2010. Унутрашњост цркве је рађена у барокном стилу, са олтарима појединих добротских породица. У овој цркви се чувају дела Паола Веровеза, Франа Потенце, Карла Далција и др. познатих мајстора. Посебно је занимљива и збирка са 52 комада чувене добротске [[чипка|чипке]] из XVII и XVIII века. [[Олтар]] ове цркве од пре десетак година краси и импозантан [[мозаик]] површине стотинак квадрата, а рад је истакнутог [[Хрватска|хрватског]] уметника [[Едо Муртић|Еде Муртића]]. Жупник ове цркве је до своје смрти 2006. године био [[Дон Бранко Сбутега]]. У Доброти се налази и црква Св. Матеја, саграђена 1670. године на темељима раније средњовековне цркве. Изграђена је у барокном стилу. У цркви се чувају барокни мермерни олтари, као и чувена слика [[Ђовани Белини]]ја „''Богородица са дететом''“.
Zbameniti Dobroćani
1.. Dabinović Anton Stjepov /1882-1964/ sveučilišni profesor, ,učeni pisac, historičar. Svršio je sveučilište u Gracu, pravo /1902-1907/ a u Beču filosofski fakultet / 1917-1921/. Doktorirao 17. 07. 1907 . g. Diplomiro filosofiju u Beogradu u oktobru 1924 . g.
a profesorski ispit 1926 g. u februaru. U austrijskoj državnoj službi 1907- 1917.g. Stupio je 1922. god. u srednju školsku službu i to u Novom Vrbasu /1922-1923/, Kotoru /1923 1925/ i Zagrebu /1925-1937/. Ova poslijednja služba skopčana s naučnim putovanjima u Pariz i London /1925-1934/. Od novembra 1937 do juna 1945. g. najprije docent a zatim vanredni protesor hrvatske historije u Zagrebačkom sveučilištu do 1939.g. a 1941 redoviti profesor. Od juna 1945 god ., boravi u Trstu. Napisao je više djela Glavna su:
"Pozadina bokeljskog ustanka 1869", Rad, 237/1929.
"Kotor pod pod mletačkom republikom 1429-1797 " izašla samo prva sveska do god 1501. Zagreb 1929. I
"Kada je dalmacija pala pod jurisdikciju carigradske patrijaršije" /Preštampano iz 239 knj. Rad JUGOSL. Akademije Zn. i umj U Zagrebu 1930.god.
" Kotor u drugom skadarskom ratu 1419-1423”;
"Bizantijski utjecaji u Hrvatskoj" /1934/
" Otkada postoji kmetstvo" izd. Matice Hrvatske 1940.g.
"Hrvatska državna i pravna povijest” I sveska izd. Mat. Hrvatska 1939.g.
“ Zadruga kao vojnička odbrambena ustanova”, mjesečnik pravnog društva 1939 .
“ Ustanova havarije u suhozemnomsaobraćaju"/mjes. prav. društva 1940/,
" U čije je ime Venecija 1000 god. zaposjela dalmatinske gradove”. Zgb. Sveuč. 1941. god .
"L'influence des Slaves dans le development de Trieste"l945",
" O porijeklu Abanaca" u Slaone Riwiew , London .1937 /članak “Balkan Migrations ".
Lodonski dnevnik The Times O4.09.1951 i Daily American 06.10.1951. su donijeli priloge o tršćanskom pitanju. Za Kongres mediteranskih nauka u Palermu napisao je na francuskom jeziku radnju: "Influences dinarienes dans Ie developpment del mediterraneen”
a Tršćanska revija "Stvarnost" god 1951 je donijela priloge "Utjecaj primorskog zaledja na razvoj Trsta" i " Državno pravni polozaj Tršćanskog slobodnog područja”.
 
== Демографија ==