Други рат за уједињење Италије — разлика између измена

м (Бот Мења: de:Sardinischer Krieg)
Аустријска војска је ипак успела да стигне до Верчелија, одакле су угрожавали [[Торино]], али француско-сардинијски покрети усмерени ојачању Александрије и мостова преко реке По око Касале Монферата присилили су аустријску војску на повлачење. [[Наполеон III]] је [[14. мај]]а стигао у Александрију и преузео заповедништво над операцијама. Почетни сукоб је била [[битка код Монтебела (1859)]] 20. маја 1859. Аустријске снаге су ту биле три пута бројније, али Французи су победили, па је аустријски главнокомандујући постао још опрезнији. Почетком јуна Ђуљаји је био близу железничкога чвора у Мађенту са доста развученом војском. Наполеон је напао чеоно преко Тичина са делом снага, а са другим делом је напао северније да би са бока напао Аустријанце. Француски план је успео па су се Аустријанци морали повући доста далеко до тврђава у источној Ломбардији, где је гроф Ђуљаји смењен.
 
Заповедништво је преузео сам цар [[Фрањо ЈосипЈосиф I]], осећајући да ће то бити једноставан задатак да се обрани добро утврђена аустријска територија иза реке Минчио. Фрањо Јосип ће први и последњи пут командовати у [[битка код Солферина|бици код Солферина]]. Пијемонтска и француска армија су напредовали и заузели су [[Милано]] и кренули су источно да поразе Аустрију пре него што може Пруска да дође у помоћ. Аустријанци су сазанали да су се Французи зауставили код [[Бреша|Бреше]], па су одлучили да их изненаде наглим преласком у напад. И Французи су кренули у офанзиву, али ниједна страна није знала где се налази друга страна све док се нису срели. Аустријски 7. корпус је био раздвојен од главнине снага и успели су да обране Поцелонго. Остали део аустријске војске се повукао и препустио неколико градова Французима. У исто време у северном делу Ломбардије су италијански добровољци "Алпски ловци" под заповедништвом [[Ђузепе Гарибалди|Ђузепеа Гарибалдија]] победили Аустријанце код Варезеа и Кома.
 
===Мир===
Анониман корисник