Свеучилиште у Загребу — разлика између измена

м (Враћена ревизија 3785203 корисника Iki.prevodilac (Разговор))
Иако су се организациони облици мењали, до [[1874]]. године она остаје највишом школском установом у Хрватској и Славонији. На потицај великог мецене хрватске просвете, културе и уметности бискупа [[Јосип Јурај Штросмајер|Јосипа Јурја Штросмајера]] Хрватски је сабор [[1861]]. године донио законску основу о ''Универзитету у Загребу''.
 
У вријеме свога боравка у Загребу [[1869]]. године цар [[Фрањо ЈосипЈосиф I]] потписао је законски чланак који је [[5. јануара]] [[1874]]. године добио владареву санкцију. На темељу тога чланка је [[19. октобра]] [[1874]]. године свечано отворен модеран Универзитет у Загребу. У његову су саставу тада дјеловала четири факултета: ''Правни, Богословни, Филозофски и Медицински''.
 
Прва два факултета су већ била организиована: ''Правни'' у оквиру бивше ''Правословне академије'', а ''Богословни'' у оквиру сјеменишта. ''Филозофски факултет'' је свој рад започео академске године [[1874]]/[[1875]]. У његову је саставу у почетку деловало шест катедара (за филозофију, опћу историју, хрватску историју, [[Словени|словенску]] филологију, класичну латинску филологију и класичну грчку филологију). Из катедара су се поступно развијала одељења, односно одсеци као сложеније знанствено-наставне јединице с више катедара.
Анониман корисник