Капилари[[Капилар]]и су најмањи али и најбројнији крвни судови у организму, и броје се на око 10 милијарди. Сматра се да је величина целокупне површине свих капилара мало виша од 6000 квадратних метара. Пречник једног капилара је 5-10 микромилиметара, док је зид дебљине 0,5 микромилиметара. Зид најтањих капилара се састоји само од једног слоја ендотелијума. Ова мала дебљина зида служи ефикасној размени материја, тј. брз и ефикасан провод из и у капиларе молекула [[кисеоник]]а, [[угљендиоксид]]а, [[шећер]]а, [[амино киселина]] и [[вода|воде]]. Ниво размена материја кроз зидове капилара варира од региона до региона, и у неким деловима тела, нпр. [[мозак|мозгу]], размена не постоји. У зависности од дела тела у којем се налазе, капилари могу бити континуирани или прекривени порама. Код прве врсте капилара, континуирани, ендотелијалне ћелије су веома близу једне другим, и остављају мало простора измећу сваке ћелије. Ова врста капилара ефикасно проводе мале молекуле као и молекуле који поседују висок ниво растворљивости у [[липид]]има (молекули кисеоника, угљендиоксида и [[стероид]]а), док је провод молекула растворљивих у води веома низак ([[натријум]], [[калијум]], амино киселине и шећери). У другој врсти капилара, које су прекривене порама, транспорт великих молекула као и [[протеин]]а је могућ. Ова врста капилара се може наћи у органима које захтевају висок ниво размене материја, као што су [[бубрег]] и [[дебело црево]].
