Википедија

Алтоман Војиновић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот Додаје: en:Altoman Vojinović
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 10:
 
Жена Алтомана Војиновића Ратослава била је ћерка [[Војвода Младен|војводе Младена]] и [[Сестра|сестром]] каснијег [[севастократор]]а [[Бранко Младеновић|Бранка Младеновића]], оца [[Вук Бранковић|Вука Бранковића]] ([[1371]]-[[1391]]). Са њом је Алтоман имао једног сина:
*Николу, рођеног [[1348|1348. г одине]]
 
== Алтоман као син војводе Војина ==
 
Алтоман се први пут у [[Историја|историјским]] изворима помиње [[1335|1335. године]] као ''Алтоман, син Војинов''. Вероватно је са својом браћом пратио оца на походу краља Душана [[1334|1334. године]] током кога су заузети [[Охридски Град|Охрид]], [[Костур (град)|Костур]], [[Струмица]], а сам [[Солун]] је био опседнут, а вероватно се нашао и на походима током [[1342]]. и [[1343|1343. године]] на простору данашње [[Република Албанија|Албаније]].
 
Почетком `40 година [[14. век|XIV века]] је највероватније војвода Војин својим синовима доделио засебне области на управу. Алтоману је припало залеђе [[Дубровачка република|Дубровачке републике]], тако да је он успоставио добре односе са дубровачким трговцима који су му плаћали сигуран пролаз преко његових земаља. Највероватније је са тим земљама добио и титулу великог жупана, иако се са њом први пут помиње тек [[1347|1347. године]]. Током овог времена је краљ Душан породици Војиновић за њихове заслуге уступио тзв. ''[[стонски доходак]]'' који је припадао [[суверен]]у Србије.
Ред 22:
После смрти војводе Војина почетком [[јесен]]и [[1347|1347. године]], његове поседе наслеђује његов најстарији син Алтоман. Он се крајем [[Година|године]] жени [[Ратослава Младеновић|Ратославом Младеновићем]], са којом [[1348|1348. године]] добија сина [[Никола Алтомановић|Николу (''Алтомановића'')]]. Он је за потребе свадбе затражио од Дубровчана неколико [[лађа]], које су му они уступили тек на захтев самог [[Цар Душан|цара Душана]], али су том приликом одбили да му за време унапред исплате одређену своту новца на име тзв. ''стонског доходка''.
 
Већ током [[1348|1348. године]] Алтоман са својим одредима прати цара Душана на успешном походу по [[Епир (област)|Епиру]] и [[Тесалија (област)|Тесалији]]. Током наредне [[Година|године]] се обнављају непријатељства између бана Босне [[Стефан II Котроманић|Стефана II]] и српске царевине око западног дела Хума, овог пута због бановог грађења тврђаве на [[Речно ушће|ушћу]] [[Неретва|Неретве]] што је у Србији протумаченопротивмачено као нека врста агресије. Последица тих сукоба били су чести упади трупа бана Босне на простор којим је владао Алтоман, а само [[Гацко]] је неколико пута страдало током њихових похода који су стизали и до [[Котор]]а. После пропасти дипломатских активности уз посредништво [[Република светог Марка|републике светог Марка]], цар Душан у октобру [[1350|1350. године]] креће са војском на простор бановине Босне. Стефан II се пред њим повукао, тако да је Душан без борбе заузео цео Хум и отпочео опсаду [[Престоница|престоног]] [[Бобовац|Бобовца]]. Међутим овај поход је био прекинут изненадним ударом [[Јован Кантакузин|Јована Кантакузина]] ([[1347]]-[[1354]]) на јужне границе српског царства, што је цара приморало да се са својом војском брзо повуче на [[југ]]. Ово повлачење је одмах искористио Стефан II и поново преузео контролу над западним деловима Хума.
 
После ове Душанове интервенције, одреди бана Босне су скоро у потпуности престали са упадима на просторе српског царства, али је и поред тога велики жупан Алтоман морао бити на сталном опрезу. Наредне године, он је провео управљајући својом облашћу, не упуштајући се у послове царевине Србије, пошто о њему у наредном периоду нема вести.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Алтоман_Војиновић”