Ацетат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: simple:Acetate |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Ацетат''' је [[со]] [[сирћетна киселина|сирћетне киселине]]. Сирћетна киселина СН3СООН је супстанца растворна у води и ступа у реакције са многим једињењим, градећи соли, чији је назив АЦЕТАТИ. Ацетати се у раствору другачије понашају у односу на киселину од које потичу. Они у великом броју случајева посредством хидролизе, а утицајем јачег металног јона, попримају базне особине. Једињења су нестабилна и дешава се да, током времена, одређена количина ацетата пређе у други облик, а то прати ослобађање киселине,чији се мирис осећа <при отварању посуде у којој се та супстанца налази. У структурном погледу, киселина спада у монокарбоксилне киселине и на карбоксилну групу је закачена само једна метил група, која има значајан утицај на реактивност читавог молекула. Електронегативнији кисеоник има индуктивни ефекат привлачења електрона са суседног угљеника карбоксилне групе. Самим тим,богати се електронима кисеоник, а осиромашује угљеник, који ипак мора то да надокнади привлачењем електрона, али знатно слабијим, са суседне метил групе. ref name="McMurry3rd"/>
Сама [[сирћетна киселина]] спада у слабе киселине, па најлакше реагује са јаким базама као што су -{NaOH}- ([[натријум хидроксид]], жива сода) и -{KOH}- ([[калијум хидроксид]]), градећи одговарајућу со (натријум или калијум ацетат), при чему се издваја вода.<ref name="McMurry3rd">{{McMurry3rd}}</ref> При овој реакцији нису потребни [[катализатор]]и јер се реакција лако одвија.<ref>Zumdahl, S. S. “Chemistry” Heath, 1986: Lexington, MA. ISBN 0-669--04529-2.</ref>
-{CH<sub>3</sub>–CH<sub>2</sub>COOH + NaOH → CH<sub>3</sub>-CH<sub>2</sub>COONa + H<sub>2</sub>O}-
Вода настаје реакцијом -{H+}- јона из -{COOH}- групе и -{ОН-}- групе из [[натријум хидроксид]]а. [[Натријум ацетат]] се издваја при овој реакцији као бео талог на дну епрувете. [[Сирћетна киселина]] са неком од својих соли са [[алкални метали|алкалним металима]] гради врло стабилне [[пуфер]]е који се користе ради постизања одречене -{[[pH]]}- вредности. Ацетати као соли јаких база и сирћетне киселине реагују базно у процесу хидролизе.<ref name="McMurry3rd"/> Постоје случајеви када ацетати не реагују базно, већ неутрално и то приближно код -{СН<sub>3</sub>COONH<sub>4</sub>}-, где су оба јона слаба и имају сличне производе растворљивости у води. Ацетати нису соли [[сирћетна киселина|сирћетне киселине]] само са неорганским базама. Постоје и органска једињења која су само због своје органске природе названа [[естар|естри]], а која настају реакцијом [[естерификација|естерификације]] у којој учествује [[киселина]] и [[алкохол]], у присуству најчешће концентроване [[сумпорна киселина|сумпорне киселине]]. Долази до стварања естара карактеристичних особина. Постоји неклико огледа који показују природу ацетата.<ref name="McMurry3rd"/> Одмери се приближно иста количина [[натријум ацетат|натријум-ацетата]] и воде и то се помеша, загрева до кључања, а потом хлади нагло под млазом хладне воде. У тако охлађеном раствору при додавању неколико кристала исте соли, долази до бурне и јасно видљиве [[кристал|кристализације]]. Гради и токсична једињења, а познат је оловни шећер.<ref name="CRC">{{RubberBible87th}}</ref><ref name="Merck13th">{{Merck13th}}</ref>
==Структуре==
| |||