Ацетат — разлика између измена

'''Ацетат''' је [[со]] [[сирћетна киселина|сирћетне киселине]].<ref name="McMurry3rd"/> Сирћетна киселина СН3СООН(-{СН₃СООН}-) је супстанца растворна у води, икоја ступа у реакције са многим једињењим, градећи соли, чији је назив АЦЕТАТИ.

Ацетати се у раствору другачије понашају у односу на киселину од које потичу. Они у великом броју случајева посредством [[хидролизa|хидролизе]], а утицајем јачег металног јона, попримају базне особине. Једињења су нестабилна и дешава се да, током времена, одређена количина ацетата пређе у други облик, а то прати ослобађање киселине, чији се мирис осећа <при отварању посуде у којој се та супстанца налази. У структурном погледу, киселина спада у монокарбоксилне киселине и на [[карбоксилнa групa|карбоксилну групу]] је закаченавезана само једна [[метил група]], која има значајан утицај на реактивност читавог молекула. [[Електронегативност|Електронегативнији]] [[кисеоник]] има [[индуктивни ефекат ]]привлачења електрона са суседног угљеника карбоксилне групе. Самим тим, богати се електронима кисеоник, а осиромашује [[угљеник]], који ипак мора то да надокнади привлачењем електрона, али знатно слабијим, са суседне метил групе. ref name="McMurry3rd"/>

Сама [[сирћетна киселина]] спада у слабе киселине, па најлакше реагује са јаким базама као што су -{NaOH}- ([[натријум хидроксид]], жива сода) и -{KOH}- ([[калијум хидроксид]]), градећи одговарајућу со (натријум или калијум ацетат), при чему се издваја вода.<ref name="McMurry3rd">{{McMurry3rd}}</ref> При овој реакцији нису потребни [[катализатор]]и јер се реакција лако одвија.<ref name="isbn0-669-04529-2">{{cite book | author = Zumdahl, S.Steven S. “Chemistry”| title = Chemistry | edition = | language = | publisher = D.C. Heath, 1986:| location = Lexington, MA.Mass | year = 1986 | origyear = | pages = | quote = | id =ISBN 0-669--04529-2. | oclc = | doi = | url = | accessdate = }}</ref>

Вода настаје реакцијом -{H⁺}- јона из -{COOH}- групе и -{ОН-}- групе из [[натријум хидроксид]]а. [[Натријум ацетат]] се издваја при овој реакцији као бео талог на дну епрувете. [[Сирћетна киселина]] са неком од својих соли са [[алкални метали|алкалним металима]] гради врло стабилне [[пуфер]]е који се користе ради постизања одречене -{[[pH]]}- вредности. Ацетати као соли јаких база и сирћетне киселине реагују базно у процесу хидролизе.<ref name="McMurry3rd"/> Постоје случајеви када ацетати не реагују базно, већ неутрално и то приближно код -{СН₃COONH₄}-, где су оба јона слаба и имају сличне производе растворљивости у води. Ацетати нису соли [[сирћетна киселина|сирћетне киселине]] само са неорганским базама. Постоје и органска једињења која су само због своје органске природе названа [[естар|естри]], а која настају реакцијом [[естерификација|естерификације]] у којој учествује [[киселина]] и [[алкохол]], у присуству најчешће концентроване [[сумпорна киселина|сумпорне киселине]]. Долази до стварања естара карактеристичних особина. Постоји неклико огледа који показују природу ацетата.<ref name="McMurry3rd"/> Одмери се приближно иста количина [[натријум ацетат|натријум-ацетата]] и воде и то се помеша, загрева до кључања, а потом хлади нагло под млазом хладне воде. У тако охлађеном раствору при додавању неколико кристала исте соли, долази до бурне и јасно видљиве [[кристал|кристализације]]. Гради и токсична једињења, а познат је оловни шећер.<ref name="CRC">{{RubberBible87th}}</ref><ref name="Merck13th">{{Merck13th}}</ref> Гради и токсична једињења, а познат је [[Олово-ацетат|оловни шећер]].