Саборна црква у Бањој Луци — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Аутоматска замена текста (-\bантитјела\b +антитијела)
Нема описа измене
Ред 1:
:''За остале употребе, погледајте [[Храм Христа Спаситеља (вишезначна одредница)]].''
 
[[Слика:Cathedral of Christ the Saviour, Banja Luka.jpg|мини|150п|Некада црква Свете тројице, данас храм Христа спаситеља]]
 
[[Слика:Храм Свете Тројице у Бањој Луци.jpg|мини|[[Црква свете тројице у Бањој Луци|Црква која данас носи назив Свете тројице]], изграђена на другој локацији у вријеме [[СФРЈ]]]]
'''Црква свете Тројице''' је направљена између два свјетска рата у центру [[Бања Лука|Бање Луке]]. Изградња храма трајала је од [[1925.]] до [[1929.]] године, а свечано је освећена на [[Спасовдан]] [[1939]]. године. Приликом исценираног њемачког бомбардовања, 12. априла 1941, храм је погођен и знатно је оштећен олтарски дио (апсида). У мају исте године усташе су храм прогласиле „руглом града“ и наредили Србима, Јеврејима и Ромима да га, циглу по циглу, у потпуности сруше.
 
'''Црква светеСвете Тројицетројице''' је направљена између два свјетска рата у центру [[Бања Лука|Бање Луке]]. Изградња храма трајала је од [[1925.]]. до [[1929.]] године, а свечано је освећена на [[Спасовдан]] [[1939]]. године. Приликом исценираног њемачког бомбардовања, 12. априла 1941, храм је погођен и знатно је оштећен олтарски дио (апсида). У мају исте године усташе су храм прогласиле ''„руглом града“'' и наредили Србима, Јеврејима и Ромима да га, циглу по циглу, у потпуности сруше.
Послије Другог свјетског рата, за више од пола вијека, многе су грађевине обновљене, али за порушени Саборни храм није била дозвољена обнова, већ је на месту на коме се налазио храм изграђен споменик палим борцима. Почетком деведесетих година бањолучка Црквена општина добила је дозволу за обнову порушеног храма, а споменик палим борцима премјештен је на оближњу локацију, такође у власништву Цркве. Обнова храма започела је [[1993]]. године када су освештани темељи. Овај свечани чин обавио је [[Патријарх Павле|Његова Светост патријарх српски г. Павле]] са архијерејима и свештенством [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Храм је обновљен под именом '''храм Христа Спаситеља''', јер је у међувремену у Бањој Луци (1963—1969.) изграђен храм који је добио име Свете Тројице, као успомену на онај порушени, а за који су православни Срби мислили да га никада више неће моћи обновити.
 
Послије Другог свјетског рата, за више од пола вијека, многе су грађевине обновљене, али за порушени Саборни храм није била дозвољена обнова, већ је на месту на коме се налазио храм изграђен споменик палим борцима. Почетком деведесетих година бањолучка Црквенацрквена општина добила је дозволу за обнову порушеног храма, а споменик палим борцима премјештен је на оближњу локацију, такође у власништву Цркве. Обнова храма започела је [[1993]]. године када су освештани темељи. Овај свечани чин обавио је [[Патријарх Павле|Његова Светостсветост патријарх српски г.[[Патријарх српски Павле|господин Павле]] са архијерејима и свештенством [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Храм је обновљен под именом '''храм Христа Спаситеља''', јер је у међувремену у Бањој Луци (1963—1969.) изграђен храм који је добио име Свете Тројице, као успомену на онај порушени, а за који су православни Срби мислили да га никада више неће моћи обновити.
Храм је зидан од црвеног и жутог камена [[Бигар|травертина]], поријеклом из [[Месопотамија|Месопотамије]], за чији квалитет (ископа и обраде) гарантује проф. др Билбија, стручњак из београдског Института за испитивање материјала. Зидана је трослојним зидом: камен, армирани [[бетон]], [[опека|цигла]]. [[Купола|Куполе]] су покривене [[злато|златним]] [[Нерђајући челици|прохром]] лимом, довезеним из [[Сибир]]а. Спољњи грађевински радови на храму завршени су 26. септембра [[2004]]. године, када је служена и прва [[Литургија|св. Литургија]]. Свету литургију је служило 8 [[Архијереји СПЦ|архијереј]]а са свештенством и [[ђакон]]има бањалучке епархије, а уз присуство неколико десетина хиљада вјерника.
 
Храм је зидан од црвеног и жутог камена [[Бигар|травертина]], поријеклом из [[Месопотамија|Месопотамије]], за чији квалитет (ископа и обраде) гарантује проф. др Билбија, стручњак из београдског Института за испитивање материјала. Зидана је трослојним зидом: камен, армирани [[бетон]], [[опека|цигла]]. [[Купола|Куполе]] су покривене [[злато|златним]] [[Нерђајући челици|прохром]] лимом, довезеним из [[Сибир]]а. Спољњи грађевински радови на храму завршени су 26. септембра [[2004]]. године, када је служена и прва [[Литургија|св. Литургија]]. Свету литургију је служило 8 [[Архијереји СПЦ|архијереј]]а са свештенством и [[ђакон]]има бањалучке епархије, а уз присуство неколико десетина хиљада вјерника.
Садашњи обновљени храм архитектонски је идентичан са претходним и највиши је вјерски објекат у Бањој Луци{{чињеница|date=09. 2009.}}, са [[звоник]]ом високим 47 метара и куполом од 22,5 метра<ref>http://www.24sata.info/vijesti/bosna-i-hercegovina/banja-luka/7904-Banja-Luka-Osvestan-Hram-Hrista-Spasitelja.html</ref>. Храм је освештао [[Јефрем Милутиновић|епископ Јефрем]] на [[Спасовдан]] [[2009]]. године<ref>http://www.24sata.info/vijesti/bosna-i-hercegovina/banja-luka/7904-Banja-Luka-Osvestan-Hram-Hrista-Spasitelja.html</ref>.
 
Садашњи обновљени храм архитектонски је идентичан са претходним и највиши је вјерски објекат у Бањој Луци{{чињеница|date=09. 2009.}}, са [[звоник]]ом високим 47 метара и куполом од 22,5 метра<ref>http://www.24sata.info/vijesti/bosna-i-hercegovina/banja-luka/7904-Banja-Luka-Osvestan-Hram-Hrista-Spasitelja.html</ref>. Храм је освештао [[Јефрем Милутиновић|епископ Јефрем]] на [[Спасовдан]] [[2009]]. године<ref>http://www.24sata.info/vijesti/bosna-i-hercegovina/banja-luka/7904-Banja-Luka-Osvestan-Hram-Hrista-Spasitelja.html</ref>.
 
== Галерија слика ==
 
== Галерија слика==
<gallery>
Слика:Banja luka7675.jpg
Линија 22 ⟶ 21:
 
== Види још ==
 
* [[Свештеномученик Платон Бањалучки]]
* [[Бањалучка епархија]]
* [[Врбаска бановина]]
* [[Вјерски објекти у Бањој Луци]]
 
{{commonscat|Hram Hrista spasitelja}}
 
== Референце ==
 
{{извори}}
 
== Спољашње везе ==
 
* [http://www.politika.rs/rubrike/region/Mosti-42-sveca-u-Banjaluci.sr.html Мошти 42 свеца у Бањалуци („Политика“, 24. август 2010)]
 
[[Категорија:Цркве епархије бањалучке]]