Иван Марковић Ирац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 20:
Рођен је [[3. април]]а [[1909]]. годин у селу [[Кожухе]], код [[Добој|Добоја]] у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Потиче из радничке пордодице, отац му је најпре био путар, а потом железничар. Полсе завршене Грађанске школе уписао се на Трговачку академију, али је због недостатка материјалних средстава морао да прекине школовање и да се запосли.
 
Још у току школовања дошао је у додир са напредникреволуционарним омладински покретом и [[1928]]. године постао члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Учествовао је у радничко-сељачким демонстрацијама у [[Тузла|Тузли]] [[1933]]. године. Због туче са жандармима, ухапшен је са још неколико другова. Провео је девет месеци у истражном затвору у Тузли и [[Београд]]у, а потом је изведен пред [[Суд за заштиту државе]] који га је осудио на осам година затвора. Током робије коју је издржавао у [[Лепоглава|Лепоглави]], [[Марибор]]у и [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]], учествовао је у разним акцијама робијаша-комуниста, штрајковима глађу и др.
 
Пред [[Априлски рат]] [[1941]]. године поново је ухапшен, јер у селима око [[Лопаре|Лопара]] говорио на скуповима о одбрани земље. Јула [[1941]]. године, одлуком Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину именован је за команданта Штаба НОП одреда за Тузлу. Под његовим руководством, заузета су многа места и упоришта у првим данима устанка - [[Власеница]], [[Шековићи]], [[Папрача]], [[Ступари (Шековићи)|Ступари]], [[Милићи]]. На Мазуљама, код Папраче, Марковић је с 30 бораца разбио непријатељску колону и заробио прве митраљезе и много пушака.
Ред 28:
У борби против [[Немци|Немаца]] и усташа на Површницама, где се налазила Друга чета Мајевичког партизанског одреда, Иван се налазио у средини стрељачког строја, одакле је командовао. Чета је под његовом командом натерала непријатеља у бег према Горњој Тузли, оставивши на бојишту више од двадесет мртвих.
 
Погинуо је [[20. фебруар]]а [[1942]]. године у селу [[Вукосавци (Лопаре)|Вукосавцима]], на [[Мајевица|Мајевици]], заједно са [[Политички комесар|политичким комесаром]] Одреда [[Фадил Јахић Шпанац|Фадилом Јахићем Шпанацем]], [[Народни херој Југославије|народним херојем]], и још тридесет бораца и чланова штаба Одреда прилком изненадног препада [[ЈВуО|четника]] капетана Стевана Дамјановића Леке (''са којима је постојао договор о ненападању'') на Штаб Мајевичког партизанског одреда.
 
Сахрањен је на [[Спомен-гробље у Вукосавцима|Партизанском спомен-гробљу]] у [[Вукосавци (Лопаре)|Вукосавцима]], код [[Лопаре|Лопара]].