Антикоминтернски пакт — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м + викизворник |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
[[Слика:Anti-Comintern_Pact_signing_1936.jpg|мини|десно|200п|Јапански амбасадор при Њемачкој [[Кинтомо Мушакођи]] и министар спољашњих послова Њемачке [[
'''Антикоминтернски пакт''' представљао је [[Њемачка|њемачко]]-[[јапан]]ски уговор из [[25. новембар|25. новембра]] [[1936]]. чије су се земље потписнице обавезале на политичку подршку у случају рата против [[СССР]]. Антикоминтернском пакту су касније приступиле и [[Краљевина Италија|Италија]], [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Мађарска]], [[Шпанија]], [[Краљевина Бугарска|Бугарска]], [[Финска]], [[Велика Румунија|Румунија]], [[Независна држава Словачка|Словачка]] и [[Независна Држава Хрватска|Хрватска]].
Ред 11:
У то вријеме, многи јапански политичари, укључујући и адмирала [[Исороку Јамамото|Исорокуа Јамамота]], били су изненађени{{чињеница|date=Јануар 2009}} Англо-њемачким поморским споразумом, али је њихов војни врх сматрао да је у питању смишљен план да се добије на времену док њемачка морнарица не дорасте британској. Наставили су да планирају рат или против Совјетског Савеза или против земаља западног свијета, рачунајући на то да ће Њемачка ријешити проблем са њиховим потенцијалним непријатељима у Европи.
Хитлерови напори да побољша односе са Уједињеним Краљевством су пропали. У августу 1939. године, Њемачка је прекршила одреднице Антикоминтернског пакта потписивањем [[Споразум Рибентроп-Молотов|споразума Рибентоп-Молотов]], споразума о ненападању између Њемачке и Совјетског Савеза. Међутим, до 1940. године Хитлер је већ почео да кује план евентуалног напада на СССР, који би отпочео 1943. године, те је послао свог министра спољашњих послова,
:''„Његова искључива сврха је да уразуми оне елементе који притискају САД да уђе у рат, тако што ће им демонстрирати чињеницу да ако САД уђу у рат, мораће аутоматски да се сукобе са три велике силе.“''
|