Трофоније — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
(нема разлике)

Верзија на датум 18. новембар 2010. у 20:52

Трофоније (грч. Τροφώνιος) је у грчкој митологији био човек кога је прогутала Земља и он се претворио у пророчанског демона или духа.[1]

Трофонио (Трофоније (Τροφώνιος), Historia Deorum Fatidicorum, Женева, 1675.

Митологија

Био је син Ергина, краља Орхомена[2] или Аполона и Епикасте. Када се Агамед оженио Епикастом, усвојио је Трофонија.[3] Према неким изворима, Агамед и Трофоније су били браћа.[4]

Култ

У целом античком свету је било познато Трофонијево пророчиште у Лебадеји. Крај њега је протицала речица Херкина, а у близини су била два извора; Заборава (Лета) и Сећања (Мнемосина).[3] Међутим, ово пророчиште није лако давало савете. Онај који би тражио савет овог пророчишта би најпре морао да се подвргне чишћењу и зато би боравио неколико дана у згради посвећеној доброј срећи и добром духу. Приносио би жртве Трофонију, његовој дадиљи Деметри Еуропи и другим божанствима. Хранио би се светим месом, добијеним управо од тих жртава, односно од овце принесене Агамедовој сени. Након свих ових припрема, искушеника би одводила два тринаестогодишња дечака на реку Херкину и тамо га купала и мазала уљем. Затим је пио воду са извора Лете, па онда и Мнемосине, што је требало да му помогне до запамти све што буде чуо и видео. Обувен у сеоску обућу и одевен у платнену тунику, носећи венац са тракама као света жртва, он би се тек тада приближио бездану (подземном светилишту хероја), који је подсећао на огроман суд за печење хлеба, дубок осам метара. Тада би искушеник сишао лествицама све до узаног отвора при дну, кроз који би гурнуо ноге, док би у рукама држао по један јечмени колачић с медом. Изненадним трзајем нешто би га повукло за зглавке, те би га нешто веома јако ударило по глави. Након тога би невидљиви говорник, наводно добри дух из Кроновог златног доба, почео да му открива тајне. Коначно, искушеник би привремено изгубио способност да опажа чулима, као и моћ разумевања и таквог би га вратили, али без медених колачића који су остали добром духу, најпре да понови шта је чуо, а потом и да се опорави. Поступак у Трофонијевом пророчишту — које је Паусанија лично обишао — према Роберту Гревсу подсећа на Енејин силазак у Тартар са имелом у руци, где се саветовао са својим оцем Анхисом и бившим Одисејевим саветником Тиресијом; што указује на повезаност ових митова. У овим митовима искушеник доживљава привидну смрт, прима тајанствена наређења и упутства од духа, а потом се поново рађа као члан новог клана или тајног друштва. Плутарх је запазио да Трофонијади, мистагози у мрачној Јами, припадају преолимпијској ери Крона и доводи их у везу са идајским Дактилима, који су вршили мистерије на острву Самотраки.[5]

Извори

  1. ^ theoi.com: Trophonios
  2. ^ Greek Myth Index: Trophonius
  3. ^ а б Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  4. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Dictionary; Thoosa to Zorus
  5. ^ Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.