Логор Лепоглава — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 11:
}}
 
Затвор Лепоглава је основан за време [[Аустроугарска монархија|Аустроугарске монархије]] 1856. године и данас је централни затвор у Хрватској, а у току Другог светског рата био је један од већих логора у НДХ. У време [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] служио је за конфинацију комуниста. [[Бановина Хрватска]] је ту затварала хрватске националисте и комунисте. У то време неки од затвореника су били [[Јосип Броз Тито]] и [[Моше Пијаде]], где су се и упознали. Имеђу осталих у Лепоглави су били и [[Родољуб Чолаковић]], [[Ђуро Пуцар]] и [[Огњен Прица]].
 
На почетку успостављања [[НДХ]] у логор су допремљени антифашисти из Хрватске и Босне и Херцеговине. Затвореници су били изложени тешким физичким пословима и суровом физичком насиљу. На суђењу [[Динко Шакић|Динку Шакићу]], један од преживелих Шимо Клаић, рекао је да су услови "били ужасни, као да је све зло из Старе Градишке и Јасеновца било концентрисано тамо".<ref>http://wapedia.mobi/en/Stara_Gradiška_concentration_camp</ref>
 
У логор су упале јединице НОВ 13. и 14. јуна 1943. године и ослободиле око 800 заробљеника. Након тога је логор наставио са радом до априла 1945. године. У фебруару и марту 1945. пре коначног ослобођења, усташе су над антифашистима извршили у Лепоглави масовни покољ.<ref>Опћа енциклопедија ЈЛЗ Загреб 1979. том 5 стр. 90 </ref>
 
По [[Владимир Дедијер|Дедијеру]] убијено је око 1.300 људи<ref>Dedijer, Vladimir i Miletić, Antun: Proterivanje Srba sa ognjišta 1941-1944, Prosveta, Beograd, 1989.</ref>. Заповедници логора су били [[Љубо Милош]], [[Мирко Матијевић]] и [[Никола Гаџић]].