Европска јегуља — разлика између измена

Има дугачко, цилиндрично тело, само јој је реп мало спљоштен. Глава јој је конусна, мала и на њој се налазе мале очи, а на губици, два пара наглашених ноздрва које су значајне за [[чуло мириса]]. Има велика уста. Доња [[вилица]] јој је нешто дужа, а у обе вилице су јој усађени мали оштри [[зуб]]и којих има много. Очи су јој жућкастосребрнасте и мале. Уски [[шкрге|шкржни]] отвори су јој знатно померени уназад. Леђно и подрепно [[пераје]] су врло дугачки и заједно са репним, спајају се у једно јединствено пераје, које обухвата целу задњу половину тела. Трбушних пераја нема. Меке жбице пераја покривене су дебелом [[кожа|кожом]], па се једва примећују. Само [[пекторално пераје|пекторална пераја]] одају да ова животиња припада рибама. Испод густог слоја [[слуз]]и, тело јој је прекривено осетљивом и врло дугом [[крљушт]]и, углавном неправилно распоређеном. Ситне љуске испод слоја слузи не виде се код примерака млађих од четири године. Боја тела јегуље се са годинама мења. Боја тела јој је различита и креће се од тамнозелене до сивоцрне. У принципу је црна или браон са горње стране, а жута или сребрна са трбушне стране. Полно зреле јегуље на боковима имају сребрнкасти одсјај, леђа зеленосива, а трбух бео. Трбух јој је иначе жућкастобео или плавичастомрк. Код старијих јегуља [[дужина]] варира. Женке могу постићи дужину од 1,5 -{m}-, док мужјаци јако споро расту и ретко прелазе 0.5 -{m}-.

 

Живи у сливовима [[Балтик|Балтичког]], [[Средоземно море|Средоземног]] и [[Северно море|Северног мора]]. Ретко се налази у [[црно море|црноморском]] [[слив]]у. Европска јегуља насељава [[Европа|Европу]] дуж обале [[Атлантски океан|Атлантског океана]], [[Медитеран|Медитеранског]], [[Азовско море|Азовског]] и [[Црно море|Црног мора]]. Женке одлазе у горње токове, а мужјаци остају у слаткастим - [[бочатна вода|бочатним водама]] на [[ушће|ушћу]]. Женке су у стању да у потрази за храном [[миграција|мигрирају]] и до 1.000 метара [[надморска висина|надморске висине]]. Поред [[река]], јегуља радо настањује мања [[језеро|језера]], [[канал]]е и [[поток]]е. Јегуља је стално у заседи, у очекивању могућег оброка, па самим тим се скрива на тамним местима - дно са стеновитим одронима, старе конструкције, носачи и стубови [[мост]]ова, у потопљеним [[стабло|стаблима]] и [[дрво|дрвећу]], у шупљинама стрмих [[обала]], у заплетеном [[корен|корењу]]. Њена активност почиње пред сумрак, и траје све до јутра. Изузетак су облачни и кишни пролећни и јесењи дани дани када порасте [[водостај]] или летње [[олуја|олује]] замуте воду. Речна јегуља је пролазна риба, јер не проводи цео живот у слаткој води, мада постоји разлика између јегуље и тзв. пролазних риба. Те друге одрастају у мору, а у слатке воде долазе да се измресте, а јегуља, расте и развија се у слаткој води, а у море одлази да се измрести и на том путу савладава тешке препреке како би доспела у море. Наука још увек открива како јегуља успева да преброди све препреке, па чак и оне које ни лососи не могу. Могу да се крећу по [[мочвара|мочварним]] [[област]]има захваљујући [[дисање|дисању]] преко коже, чиме усвајају половину потребног [[кисеоник]]а. Упркос неким веровањима, не могу да прелазе већа растојања на сувом. У зимском периоду јегуља се завлачи и до 40 центиметара дубине у [[муљ]].

 

* Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.

* Калезић М. 2000. год. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.

 

{{Commonscat|Anguilla anguilla}}

 

[[Категорија:Тврдоперке]]

{{Link FA|sk}}

 

[[hu:Angolna]]

[[nl:Paling]]

[[no:Europeisk ål]]

[[nn:Europeisk ål]]