Никола Христић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 21:
Прешао је у [[Србија|Србију]] [[1840]]. године и запослио се у државној служби, као чиновник у правосудној, па полицијској струци. [[1856]]. године постаје управник вароши Београда. По повратку [[кнез Милош Обреновић|кнеза Милоша]] [[1859]]. године закратко је смењен, али га Милош враћа на исти положај. [[Кнез Михаило| Кнез Михаило Обреновић]] га узима за министра унутрашњих дела [[1860]]. године, а [[1867]]. године постаје и председник владе, што остаје све до кнежеве погибије [[1868]]. године. Том приликом истог дана хапси атентаторе, осуђује их по кратком поступку и даје на стрељање. Био је потпуно одан кнезу Михаилу на начин старог чиновника. По замисли кнеза, завео је полицијски режим и гушио [[либерална странка|либералну опозицију]], искоренио је хајдучију и чврсто контролисао општине.
По погибији кнеза Михаила и формирању нове владе је пензионисан. У политику га враћа [[краљ Милан Обреновић|краљ Милан]] тек [[1883]]. године као председника владе и министра унутрашњих послова. Угушио је [[Тимочка буна|Тимочку буну]]. [[1884]]. године постављен је за потпредседника [[Државни савет Краљевине Србије|Државног савета]]. [[1888]]. године поново је председник владе како би спровео развод брака и одржао мир по абдикацији краља Милана. Следеће године је поново пензионисан, а [[1894]]. године по четврти пут је постао председник владе по обустави [[
Био је ожењен Јулијаном, унуком [[Тома Вучић Перишић|Томе Вучића Перишића]] са којом је имао дванаесторо деце, међу којима је и министар [[Коста Христић]] чији је син композитор [[Стеван Христић]].
== Види још ==
*[[Списак председника Влада Србије]]
*[[Вучић-Перишићи]]
==Спољашње везе==
| |||