Српска народна књижевност — разлика између измена

 

Свака творевина народне књижевности, са изузетком сасвим [[кратки облици|кратких облика]], остварује се на више начина, подложна је непрестаним променама, па појава '''варијанти''' чини једно од њених основних својстава. Још је Вук Караџић уочио да међу песмама и причама које је сакупио има сличних текстова, па им је давао називе ''Опет то, али друкчије'' или ''Опет то, мало друкчије''. За разлику од писане књижевности, где свака промена осим [[аутор|ауторове]] интервенције није легитимна, у оквиру народне књижевности нема правих и лажних варијаната, осим ако се не ради о [[мистификација|мистификацији]]. Варијанте могу да буду мање или више успеле, потпуне или непотпуне, краће или дуже, старије или млађе, више или мање распрострањене у времену и простору, сачуване у писаном облику или [[хипотеза|хипотетичке]]. У развијеним усменокњижевним традицијама каква је српска, промене могу захватити све структуре једног дела, али се варијантом сматра само ''промена настала у оквиру истог жанра, у делима која су идентичног основног мотива и идентичне или сродне по основном току радње.''

 

== Језик народне књижевности ==

 

Алегорија се у народној књижевности, скоро по правилу, гради персонификацијом биљног и животињског света. Сродна је метафори, јер и једна и друга стилска фигура имају у усменом песништву утврђена, традицијом установљена и непроменљива значења која се само једним делом успостављају у конкретном тексту песме. Већим делом значење метафора и алегорија извире из архаичних веровања, предања, [[магија|магије]] и животног искуства. Алегорија се чешће јавља у лирским народним песмама. Када се јаве у епским песмама представљају лирски елемент у епском ткиву. Чувена је алегорија у песми [[Ропство Јанковић Стојана]], заснована на метафорама [[ластавица|ластавице]] и [[соко|сокола]], односно вијања и савијања гнијезда. Веома успеле су и алегорије о паду златне јабуке у [[Бојана|Бојану]] у песми [[Зидање Скадра]], затим слика небеских прилика у уводном делу песме [[Почетак буне против дахија]]. Мотив пророчког сна такође представља алегоријску поетску слику, као на пример сан Јована капетана о грому који удара у кућу, у песми [[Женидба Максима Црнојевића]].

 

=== Персонификација ===