Српска архитектура — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
'''Српска архитектура''' у [[Средњовековна уметност|средњем веку]] доживљава велики успон и процват. Српски архитектонски споменици [[Сакрална архитектура|сакралне архитектуре]] који су се развили у [[12. век|12]], [[13. век|13.]] и [[14. век]]у имају велики значај и светску репутацију.
[[Слика:Eglise du monastère de Visoki Dečani.jpg|мини|десно|250п|[[Манастир Дечани]]]]
[[Слика:Manastir Mileseva.jpg|мини|250п|десно|[[Манастир Милешева]]]]
Ред 9:
{{Главни чланак|Рашки стил}}
Рана Рашка држава није могла формирати стабилну политику и лукаво се приклања час истоку час западу.
'''Рашка школа у архитектури''' се може пратити већ на цркви [[Ђурђеви ступови]] (манастир). Под утицајем Византије се излучује скулптура и опека постаје једини украс у архитектури- манастир Каленић. '''Рашки стил''' у српској архитектури током [[Средњи век|средњег века]], обухвата временски период од седме [[Деценија|деценије]] [[XII век|XII]] до краја [[XIII век]]а, док се као гранични примери узимају [[Стефан Немања|Немањини]] [[Ђурђеви ступови]] (око [[1170]]) за почетак епохе односно [[Стефан Драгутин|Драгутинова]] [[црква светог Ахилија]] у [[Ариље|Ариљу]] (око [[1296]]). Међутим ова граница је само оквирна пошто има сакралних објеката који временски припадају неком другом стилу, али су архитектонски грађене у ''Рашком стилу'', какве су на пример манастирске цркве у [[Високи Дечани|Дечанима]] и [[Манастир Бањска|Бањској]], које су подигнуте у првој половини [[XIII век]]а односно у време када доминира ''[[Вардарски стил]]''. Сам стил је добио назив по [[Рашка (река)|реци Рашки]], око које је гравитирала [[Краљевина Србија у средњем веку|тадашња држава]]. Рашки стил је добио посебан назив и оригинални је домет српских архитеката који су створили промену у архитектури црквених објеката што је резултирало у успостављањем посебног оригиналног стила у сакралној архитектури по коме су постали познати у свету.<ref name="ПРЕД">Предавања проф.арх. [[Ђурђе Бошковић|Ђурђа Бошковића]] на [[Архитектонски факултет Универзитета у Београду|Архитектонском факултету]] из ''Историје архитектуре'' [[Београд]] [[1966.]]''</ref>
Најстарије цркве из доба [[Немањићи|Немањића]] су се угледале на источне узоре са [[Романика|романском]] спољашњом обрадом и такве су углавном све цркве до доба краља [[Милутин Немањић|Милутина]] ([[1282]]—[[1321]]), а карактерише их основа у облику [[Базилика |једнобродне грађевине]]<ref name="Аца">{{АД-МА}}</ref>, а на њима је наглашен ефекат маса.<ref name="NE">''[[Stanoje Stanojević]] "Narodna enciklopedija" [[Zagreb]] [[1927.]]''</ref>
Линија 39 ⟶ 40:
== Моравски стил ==
{{Главни чланак|Моравски стил}}
'''Моравски стил у српској архитектури''' током [[Средњи век|средњег века]], обухвата временски период од седме [[Деценија|деценије]] [[14. век|XIV]] (често се као преломни догађај узима [[Маричка битка]] [[1371]]) до [[1459|1459. године]] односно до [[Пад Србије (1459)|пада Србије под османлијску власт]], док симболички почетак епохе означава [[Кнез Лазар|Лазарево]] подизање [[Манастир Раваница|Раванице]] ([[1375]]—[[1377]]) и [[Црква Лазарица|Лазарице]] ([[1377]]—[[1388]]). Сам стил је назив добио по реци [[Велика Морава|Морави]] у чијем сливу су подизани сакрални објекти.
Посебну групу представљају грађевине тзв. „''моравског стила''“ које су настале за време кнеза [[Лазар Хребељановић|Лазара]] ([[1371]]—[[1389]]), деспота [[Стефан Лазаревић|Стефана]] (кнез 1389—1402, деспот 1402—1427) и деспота [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа]] ([[1427]]—[[1456]]) које имају три [[Апсида|апсиде]] и облик [[триконхос]]а. Такви су црква [[Лазарица]], [[манастир Каленић]], [[Раваница]], [[Манасија]], [[Манастир Љубостиња|Љубостиња]], [[Манастир Рача|Рача]] и други.
Линија 48 ⟶ 49:
*[[Манастир Манасија |Манастир Ресава (Манасија)]]
[[Црква (грађевина)|Цркве]] које су настајале под Турцима су много скромније, ниже и мрачније.
== Фортификациона архитектура ==
| |||