Лав IV Хазар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje
Ред 42:
Док је Телеригов одлазак у Цариград изгледа обезбедио краткотрајни мир Византије са Бугарима, на истоку је настављен стални рат са [[Ислам|муслиманским]] [[Арапи|Арапима]]. У принципу рат је вођен неизменичним пљачкашким походима које су обе стране слале. Лав је тако [[776]]. и [[777]]. слао војску под командом славног војсковође и чувеног иконоборца, [[Михаило Лахандракон|Михаила Лахандракона]], који је [[777]]. однео вредну победу код Германикеје у северној [[Сирија|Сирији]], родног града оснивача Исавријске династије, Лава III. Лав IV је затим прославио тријумф у царској палати на азијској страни [[Босфор|Босфора]], Софијанаји, где су цар и његов млади син, уз складу са обичајима, делили задобијени плен победоносним војницима. Цар је доцније прославио и тријумф цариградским улицама, али Византинци нису могли да однесу убедљиву победу, тако да су [[Абасиди|абасидски]] одреди опљачкали [[Мала Азија|Малу Азији]] [[779]]. и [[780]]. године.
 
У току припрема за нови рат против Бугара, Лав IV је изненада умро [[8. септембар|8. септембра]] [[780]]. године. По каснијој традицији умро је од грознице коју је добио од инфекције раначирева на глави које је добио тврдоглаво носећи његову омиљену круну. Његова супруга Ирина успела је да сачува престо Константину VI, али је [[787]]. године обновила култ икона на [[Седми васељенски сабор|Седмом васељенском сабору]] у [[Никеја|Никеји]].
 
==Литература==