Википедија

Божји суд — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот Додаје: hu:Istenítélet
м Разне исправке
Ред 16:
=== Мазија ===
 
Мазија је било испитивање божјим судом које се примењивало и у време [[Османско царство|Османског царства]]. Мазија је подразумевала спајање два доказна средства: котла и железа, па је [[оптужени]] имао да извади из вреле воде усијано [[гвожђе]]. Мазија се често примењивала а задржала се и по ослобођењу од турске власти, па је тако [[Карађорђе]] осудио [[Милутин Савић Гарашанин|Милутина Гарашанина]] да вади ''мазију'' због попаљених сена . Мазија се употребљавала и у [[Црна Гора|Црној Гори]], а њиме су се најчешће оправдавале жене за [[браколомство]] и удовице за рђав глас . Мазија је била правдајући [[доказ]] и обично се користила када се истина неке тврдње није могла доказати ни на који други начин. Тако је успешно правдање ''мазијом'' забележено у [[Васојевићи|Васојевићима]] [[1875]]. године.
 
Такође, мазија се употрбљавала и у [[Херцеговина|Херцеговини]], како код [[муслимани|муслимана]] тако и код [[православци|православаца]], што говори да је тај обичај био чисто народни и да је надилазио [[религија|религије]]. Вађење мазије у Херцеговини је пратила и [[молитва]] [[Бог|Богу]] или клањање Алаху у зависности од вероисповести. У узаврелу воду се обично стављала усијана [[секира]] или [[потковица]]. Пре него што је [[оптужени]] зарањао руке у врелу воду, полагао је [[заклетва|заклетву]]. Потом што брже може захвати руке у котао, ухвати мазију и хитро је избаци на траву. Ако остане неповређен, [[тужилац]] би га замолио за опроштај. Иначе, [[тужилац]], док се вади мазија не сме стајати близу како не би нешто бацио у воду и како га не би попрскала врела вода.
 
Мазија се често употребљавала у случају [[крађа|крађе]], паљевине, [[убиство|убиства]] итд. Она се примењивала пошто тужилац није могао да нађе [[сведок|сведоке]]. Он је понекад оптуживао и цело једно [[село]], што је проузроковало и вађење мазије од стране свих сељана. Оптужена лица нису избегавала мазију, јер су били спремнији на тај подухват како би се оправдали него да носе сумњу за крађу или убиство . Да се вађење мазије дуго задржало у нашем народу, говори и то да се у најнеприступачнијим деловима наше земље задржала изрека ''за њега бих извадио и врелу мазију'', као изражавање поверења према неком.
 
== Суд водом ==
Ред 37:
'''Котао''' или суд вреле воде ({{јез-лат|iudicium aqae ferventis}}) се састојао у томе што се у пун [[котао (предмет)|котао]] узавреле [[вода|воде]] стави комад [[гвожђе|гвожђа]] или [[камен]], а [[оптужени]] је требао да, засукавши рукаве, обема рукама извади гвожђе или камен. Ако се том приликом опече, важило је да је крив за учињено [[кривично дело]]. У супротном се ослобађао од одговорности. Котао се нарочито примењивао код [[Словени|Словена]] и [[Германи|Германа]].
 
Котао полако застарева у [[14. век]]у. [[Скопска хрисовуља]] из [[1300]]. године, Хрисовуља из [[1350]]. године цркви Анагноста Драгоја, [[Хиландарска хрисовуља]] из [[1328]]. године и две хиландарске хрисовуље из [[1355]]. године, говоре о укидању котла као доказног средства у црквеним патримонијалним судовима. Међутим, [[Душанов законик]] одржава га у државним тј. световним судовима , учвршћује га, наглашава његову пресудну снагу и да се операција котлом извршава бесплатно и ограничава његову примену само на себре, јер им се није довољно веровало да би се користили заклетвом. Тако члан 84. Душановог законика гласи : ''О котлу: Суда да нема за котао, нити икаква оправдања, ко се оправдао да не даје судијама оправдања; на суду да нема руке ни оправдања, ни удаве, само да се суде по закону.'' А члан 106. наводи: '' О дворанима: Дворани властеоски, ако учини које зло ко од њих, ко буде пронијаревић, да га оправда очина дружина поротом, аколи је себар, да захвати у котао.''. [[Аранђеловска хрисовуља]] из [[1348]]. године укида примену котла само за мешовите парнице црквених људи са жупљанима, а за међусобне парнице црквених људи одржава. Овај засебан став Аранђеловске хрисовуље се објашњава тиме што су се у Аранђеловском властелинству чувала и други закони који су важили у Србији, а да је укидање у Скопској и Хиландарској хрисовуљи изазвано грчким утицајем. Међутим божји суд се примењивао и у Византији која је прихватила ''ордалије'' са Запада у [[13. век]]у за време [[Латинско царство|Латинског царства]] .
 
Због недостатака изворних података, не може се тачно рећи у којим случајевима се котао примењивао, али је засигурно био у широкој употреби јер се није користио само за нека дела како је то експлицитно наведено у закону за [[железо]]. Не може се са пуном тачношћу тврдити ни да се котао примењивао само за [[кривична дела]], јер се у суседној [[Угарска|Угарској]] испитивање врелом водом употребљавало и у грађанским парницама, о чему јасно говори [[Вараждински регистар]] ({{јез-лат|Regestrum Varadiense}}) .
Ред 62:
* Алекса С. Јовановић: ''Доказна средства у нашем старом казненом законарству'', Београд 1898.
* Алекса С. Јовановић: ''Приносци за историју старог српског права'', Београд 1900.
* Божидар Марковић: ''О доказима у кривичном поступку'', Београд 1908.
* ''Душанов законик'', приређивач Биљана Марковић, Просвета, Српска књижевна задруга, Београд 1986.
* Теодор Тарановски: ''Историја српског права у немањићкој држави'', издавач Лирика Београд 2002.
* Сима Аврамовић: ''Општа правна историја - стари и средњи век'', Београд 2004.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Божји_суд”