Кефалонија — разлика између измена

Кефалонија је највеће острво из групе [[Периферија Јонска острва|Јонских острва]]. Укупна површина острва је 904 -{km²}-. Острво је одвојено од блиске и мање [[Итака|Итаке]] на истоку каналом дужине 8,5 -{km}- а ширине од 2 до 4,8 -{km}-. Обала је дуга и разуђена. То се највише односи на постојање залива на југозападној обали, који дубоко залази у острво и дели га већи (источни) и мањи (западни) део. Кефалонија је углавном кршевита и брдовита. Шуме су ретке. Највећа планина је [[Аинос (планина)|Аинос]] са највишим врхом на 1.628 -{m}- н. в. Постоји и неколико малих плодних долина.

Острво је насељено од другог миленијума п. н. е. У [[Микена|микенском]] периоду било је седиште области Кефалоније. [[Рим|Римљани]] су освојили острво у другоме веку пне, а касније је постала део [[Византија|Византијског царства]]. [[Нормани]] су владали Итаком у 12. и 13. веку, а потом је, после кратке владавине [[ОтоманскоОсманско царство|Турака]], дошла у руке [[Венеција|Венеције]]. Кефалонију су затим окупирали [[Француска|Французи]] крајем 18. века, а [[1809]]. освојили су је [[Велика Британија|Британци]]. Ослобођена је [[1864]]. и припојена савременој [[Грчка|Грчкој]].