Ашелска култура — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
м
[[Слика:Biface Cintegabelle MHNT PRE 2009.0.201.1 V2.jpg|десно|мини| Ашелски [[ручни клин|клин]]]]
{{Камено доба}}
 
'''Ашелска култура''' ({{јез-фр|Acheuléen}}) је [[Старији палеолит|старијепалеолитска]] култура, коју је [[1872.]] године дефинисао [[Габријел Мортиље|Габријел де Мортије]]. Припада другом периоду старијег (или доњег) палеолита. Названа је према [[локалитет|налазишту]] [[Сент Ашел]] у Француској, где су пронађени [[Ручни клин|бифацијално ручно окресани клинови]]. Касније ће по њима постати позната, упркос чињеници да је [[оруђе]] обликовано на [[одбитак|одбицима]] (назупчано и јамичасто, као и [[пострушка|пострушке]] и [[шиљак|шиљци]]) превлађује на готово свим налазиштима ове културе. Хронолошки се јавља у доњем и средњем [[плеистоцен]]у, а просторно у разним деловима [[Европа|Европе]], [[Азија|Азије]] и [[Африка|Африке]]. Њен носилац је ''-{[[Homo erectus]]}-''.<ref name="а">-{''Arheološki leksikon''}-, 76-8</ref><ref name="б">-{''Археологија''}-, 12</ref>
 
У погледу [[геологијаГеолошка доба|геолошко]]-[[палеонтологија|палеонтолошке]] поделе, ашелска култура припада другој [[глацијал|глацијацији]] [[квартар]]ногквартарног доба названој [[Миндел]], тј. другом међуледеном добу, интерглацијацији ''Миндел - [[Рис]]Рисс''. Првом, од четири ледена периода квартарног доба, названом [[Гинц]] одговара културни инвентар Прешелске епохе, чији су налази ретки, спорадични и недовољно познати.<ref name="б"></ref>
 
Оруђа ове као и [[Шелска култура|шелске епохе]] називају се [[камен]]икамени клинови и камене [[камена секира|секире]]. Она имају универзалну намену. У исто време су и оружја и оруђа. Облици су им најчешће бадемасти, амигдалоидни, једино је однос између уздужне осовине и ширине чела клина измењен у корист дужине. И облици ашелских оруђа су нешто једноставнији, са мање амбиција да се истакне естетска страна облика, него што је то био случај шелских универзалних клинова.<ref name="б"></ref>
 
==Налазишта из старијег ашела==
Верује се да су најстарије творевине ашелске индустрије оне које су пронађене у лежишту -{II}- у [[Олдувајски кланац|кањону Олдувај]] у [[Танзанија|Танзанији]]. Датоване су у време 1,4 до 1,2 милиона година. Поред тога, има их и у лежиштима -{III}- и -{IV}-. Такође, исти такви артефакти о којима је реч откривени су и у [[Источна Африка|источној]], [[Јужна Африка|јужној]] и [[Северна Африка|северној Африци]].<ref name="а"></ref>
 
Старији ашел је у Европи окарактерисан грубо израђеним ручним клиновима, познат је и под називом прешел или абвилијен. Јавља се почетком средњег плеистоцена (пре 650.000 - 700.000 година). Претходила му је појава најстаријих индустрија [[облутак]]а и одбитака, на основу којих је и хронолошки одређен. Потврђен је на налазишту [[Абвил]] у слојевима са минделском фауном, као и на [[локалитет]]улокалитету [[Тера Амата]], који је датован у време од пре 380.000 година. Старији ашел (пре око 460.000 година) константован је и на локалитету [[Фонтана Ранучо]] у [[Италија|Италији]].<ref name="а"></ref>
 
==Налазишта из средњег и млађег ашела==
Индустрије средњег и млађег ашела установљене су на [[Блиски исток|Блиском]] и [[Средњи исток|Средњем истоку]], као и у [[Индија|Индији]]. Настале су у периоду од почетка изотопске етапе 9 (пре 347.000 година) до краја последњег интерглацијала, односно етапе 5е (пре 118.000 година). Оно по чему се препознају је нова техника окресивања ручних клинова помоћу меког [[перкутер]]аперкутера од [[кост]]икости, [[рог]]арога или [[дрво|дрвета]]. Тим начином обраде, добијани су пљоснати бифаси правилних облика (овални, копљасти, троугаони, срцолики).<ref name="а"></ref>
 
Трагова овог периода има и у [[Западна Европа|западној]] и [[Јужна Европа|јужној Европи]], у [[Енглеска|Енглеској]] ([[Хоксни]] и [[Свонкум]]), [[Француска|Француској]] ([[Кањи ла Гарен]], [[Комб Гренал]], [[Лазаре]]), [[Шпанија|Шпанији]] ([[Торалба]], [[Амброна]]), [[Италија|Италији]] ([[Торе ин Пијетра]]), [[Немачка|Немачкој]] ([[Мерклеберг]]). Налазишта ове културе готова да нема у [[Источна Европа|источне Европе]].<ref name="а"></ref>
 
На [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] бифаси се могу наћи на налазиштима [[Пуникве]], [[Доње Пазариште]], [[Кокинопилос]], [[Палеокастрон]], углавном ван стратиграфског контекста.<ref name="а"></ref>
 
У овом периоду примећена је примена [[Лавалуазијенска техника|левалуазијенске технике]] окресивања, а долази и до својеврсне специјализације ретушираног оруђа (типолошки издиференцирани [[стругач]]истругачи, пострушке, [[сврдло|сврдла]]).<ref name="а"></ref>
 
Почев од последњег интерглацијала (изотопска етапа 5е), као и у раној фази последњег по реду (вирмског) глацијала (етапе 5-{d}- — 5а, закључно са периодом од пре 75.000 година) у ашелској култури појавила се примена средњепалеолитских типова оруђа. Међутим, ашелска традиција се наставила у многим средњепалеолитским културама (нпр. у [[микокијен]]умикокијену и [[мустеријен]]умустеријену са ашелском традицијом), где опстаје за све време њиховог трајања.<ref name="а"></ref>
 
==Карактеристике==
Ашелску културу карактеришу готово све појаве које обележавају старији палеолит. Насељавају се до тада ненастањене речне долине, обале језера, док пећине много ређе. Приметна је употреба ватре (најраније у Тера Амати). Подижу се станишта од лаког материјала. Такви типови пронађени су на налазиштима [[Мелка-Кунтуре]], [[Тера Амата]] и [[Лазаре]]. Практикује се и организовани лов на крупну и средњекрупну дивљач. На то нас упућују пећински цртежи локалитета [[Торалба]] и [[Амброна]] у Шпанији, где су представљени по свему судећи [[слон]]овислонови, и [[Олоргесаили]] у [[Кенија|Кенији]], где су приказани [[бабун]]ибабуни.<ref name="а"></ref>
 
== Види још ==
 
==Литература==
*[[Александрина Цермановић Кузмановић]], [[Драгослав Срејовић]], [[Јован Ћирилов]], ''Археолошки Лексикон. Праисторија Европе, Африке и Блиског истока, грчка, етрурска и римска цивилизација'', Београд, 1997.
*[[Бранко Гавела]], Јован Ковачевић, Растко Васић, [[Војислав Јовановић]], ''Археологија'', Београд 1997.
*Ј. Жујовић, Камено доба, СКЗ, Београд, 1893.
{{клица-археологија}}
293

измене