Мустеријен — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
[[Слика:Pointe levallois Beuzeville MHNT PRE.2009.0.203.2.jpg|мини|десно|Мустеријенско оруђе откривено у [[Француска|Француској]]]]
'''Мустеријен''' је индустрија [[камен]]ог оруђа која се везује за млађи [[палеолит]] и [[неандерталац|неандерталце]]. Датује се у период од пре око 200.000 до пре око 35.000 година.
Назив је добио по [[епоним]]ном налазижту [[Ле Мусте]] ({{јез-фр|Peyzac-le-Moustier}}) у [[Дордоња|Дордоњи]] у [[Француска|Француској]]. Први га је дефинисао [[Габријел Мортиље]] ({{јез-фр|Gabriel de Mortillet}}) који је предложио релативну хронологију артефаката.
 
'''Мустеријен''' ({{јез-фр|moustérien}}) је водећа средњопалеолитска култура, која је названа по пећини Мустије у Француској. Дефинисао ју је [[Габријел Мортиље|Габријел де Мортије]] 1869. године. Носилац мустеријена је -{Homo sapiens neanderthalensis}-. Јавља се у горњем плеистоцену, пре отприлике 130 000 година. Траје од интерглацијала -{Riss-Würm}--a, тј. од изотопске етапе 5е до отприлике 30 000, тачније до осцилације -{Stilfrid B}- (изотопска етапа 3).<ref name="а">-{''Arheološki leksikon''}-, 688</ref>
Мустеријенско оруђе најчешће је рађено на одбицима, [[левалоазијен]]ском техником.
 
Ова култура била је распрострањена по целој Европи и деловима Африке и Азије, а проширила се и у областима где је за време глацијалних раздобља преовлађивала веома гладна клима. Одликују је разне варијанте пострушки (конвексне, конкавне, конвергентне, угаоне, трасверзалне), мустеријенски шиљци, јамичасто и назупчано оруђе и бифацијално окресани ручни клинови. Техника која је карактеристична за ово доба јесте окресивање са дискоидних језгара, а у неким индустријама заступљена је и левалуазијенска техника окресивања.<ref name="а"></ref>
 
==Налазишта==
Ред 28:
*шарентијен
 
==Референце==
{{извори}}
 
==Литература==
-{Aleksandrina Cermanović Kuzmanović, Dragoslav Srejović, Jovan Ćirilov, ''Arheološki leksikon. Praistorija Evrope, Afrike i Bliskog istoka, grčka, etrurska i rimska civilizacija'', Beograd 1997.}-
 
==Види још==