Симбиоза — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћена ревизија 3845294 корисника 188.2.98.65 (Разговор) Мешање ћирилице и латинице и аски
Нема описа измене
Ред 1:
'''Симбиоза''' представља најкомплекснији однос измећу живих бића и подразумева њихово међусобно дејство када две врсте живе у блиској заједници дуг временски период.
'''Симбиоза''' представља заједнички живот два организма у коме оба члана те заједнице имају користи. Најпознатија симбиоза је [[лишај]] у коме су чланови:
У симбиози бар један учесник има користи од овог односа. Други члан може:
* [[алге|'''алга''']], најчешће зелена или модрозелена алга, која има способност обављања [[фотосинтеза|фотосинтезе]] и тиме ову заједницу снабдева органским материјама и
*бити релативно без икаквог ефекта – коменсализам
* [[гљива|'''гљива''']], која својим [[хифа]]ма снабдева лишај водом.
*да такође има користи – мутуализам
*да буде повређен или оштећен – паразитизам
Некада се појам симбиоза повезивао само за појам мутуализам што није исправно. Једном успостављени симбиотски односи могу да се мењају кроз сва три наведена типа односа, током дугог временског периода или у зависности од околности. Симбиотски односи и њихово успостављање представља битан фактор у еволуцији популација врста.
 
==Основни симбиотски односи==
Различити облици симбиозе у ужем смислу су дефинисани према томе да ли оба члана симбиозе имају корист ( мутуализам ), један има корист а други је без икаквог ефекта (коменсализам ) и један има корист а други трпи само штету (паразитизам). Дакле, симбиоза обухвата три најинтимније категорије: мутуализам, коменсализам и паразитизам [4]
 
Коменсализам
Коменсализам је примитиван облик односа где је корист на страни првог организма док други нема ни штете ни користи, односно за њега је однос неутралан [1,2]. Коменсализам се испољава у веома разноврсним облицима. Многе врсте инсеката живе у јазбинама и дупљама за становање других животиња (колеоптери у јазбинама кртице и инсекти у гнездима мрава). Они ту налазе повољно место за живот а узимају и део хране од домаћина (Сл. 1.).
[[Слика:Aleochora spadicea.jpg|мини|десно|Слика 1. – Aleochora spadicea, инскет који живи у јазбинама крице]]
У неким случајевима организми се причврсте за друге организме или их прате на њиховим путовањима од којих добијају заштиту и део хране. Таква је мала морска рибица Remora remora која на глави има неку врсту пијавке. Помоћу ње се причвршћује за крупне селахије које је носе на велике даљине. Друга врста рибе Naucrates ductor нема органе за причвршћивање [1]. Она неуморно прати домаћине – ајкуле. Вероватно је да од њих добија заштиту и део хране (Сл. 2.).
[[Слика:Naucrates ductor.gif|Remora remora]]
[[Слика:Remora remora .jpg|Naucrates ductor]]
Интимнији однос коменсализма је када један партнер живи стално или привремено у унутрашњим дупљама другог. Он наравно на њега не врши никакво неповољно дејство. То је случај са краткорепим морским раком који живи у плаштаној дупљи крупних пужева (Сл. 3.)
[[Слика:Pinnotheres sp.jpg|мини|десно|Рак Pinnotheres sp. живи у плаштаној дупљи крупних шкољки]]
У коменсализам се у ужем смислу подразумевају и случајеви када коменсал користи остатке хране партнера и тиме представља као неку врсту госта за његовом трпезом. Такав је случај са неким морским рачићима који живе у ждрелној дупљи асцидија и узимају део хране од њих, или рачићима и рибама који живе у плаштаним дупљама великих шкољки и пужева [2]. Ту су и протозе флагелати који живе у цреву сисара и хране се њиховим цревним бактеријама [5]. У еволутивном смислу коменсализам с једне стране води ка мутуализму а с друге ка паразитизму [6].
 
Мутуализам
Мутуализам је реципрочан и облигаторан однос између јединки две врсте. Дејство му је увек позитивно за оба партнера. Често се са појмом симбиозе повезује само мутуализам што није тачно [4]. Класичан мутуалистички однос је однос рака пустињака и актиније (Сл. 4.).
[[Слика:Eupagurus prideauxi and Adamsia palliata.jpg|мини|десно|Рак пустињак (Eupagurus prideauxi) и актинија (Adamsia palliata)]]
Рак самац живи у напуштеној љуштури пужа. Актинија ступа са раком пустињаком у однос тако што се причвршћује за његову љуштуру. Рак има корист од актиније јер му она служи као заштита од непријатеља, а актинија има корист зато што лакше долази до хране када рак самац прождире плен.
Још интимнији облик међусобног односа две животинје остварује се у мутуалистичким симбиотским односима у случајевима када један од партнера живи у унутрашњости другог (Сл. 5.). Симбиотске једноћелијске алге са зеленим и мрким пигметом (Zoohlorella i Zooxantella) сусрећу се у телу код већег броја морских и слатководних животиња, сунђера, дупљара, пљоснатих црва и других. Домаћини обично користе угљене хидрате и кисеоник који продукују алге, док алге користе угљендиоксид и азотне материје које луче домаћини [1,2].
[[Слика:Coral polyps in symbiosis with unicellular dinoflagellates.jpg|мини|десно|Полипи корала живе у симбиози са једноћелијским мрким алгама]]
Један од најраспрострањенијих облика мутуализма код биљака је појава микоризе (Сл. 6.). Овде у однос ступају више биљке ( нарочито шумске ) и гљиве. Мицелијум гљиве или обавија коренове домаћина или живи у ткиву његовог корена.
[[Слика:Micoryza Amanita muscaria and white pine tree Pinus alba.jpg|мини|десно|Микоризни однос између гљиве Amanita muscaria и бели бор Pinus alba]]
Познати мутуалистички односи постоје између многих виших биљака и извесних бактерија и гљива. Један од примера је мутуалистички однос између легуминоза и бактерија које живе у коренима домаћина и фиксирају азот из атмосфере. Тај фиксирани азот користи биљка – домаћин, а бактерије користе угљене – хидрате од биљке. Улога ових симбионтних бактерија је значајна за пољопривредне културе [7].
Најинтимнији облик мутуализма између биљних врста представља група лишајева (Сл. 7.) који увек представљају симбиозу између алги и гљива. У овом односу симбиоза се развила до те мере да гљиве и алге изграђују самосталан организам који се дефинише као засебна таксономска јединица.
[[Слика:Lichen community on oak bark.jpg|мини|десно|Заједница лишаја на кори храста]]
У групу мутуалистичких односа спада и однос између мрава и биљних ваши (Сл. 8.). Биљне ваши су инсекти меког тела, готово су потпуно без заштите. Хране се биљним соковима богатим водом и шећерима, али сиромашним амино киселинама. Због тога биљне ваши морају да усвоје велику количину сока да би обезбедили довољну количину протеина. Вишак воде и шећера избацују из тела кроз пар корникула, органа који се налазе на задњем делу тела инсеката.
[[Слика:Ant Lasius flavus and aphids Fordinae.jpg|мини|десно|Мрaв врсте Lasius flavus биљне ваши из групе Fordinae]]
Picture 8. – Ant Lasius flavus and aphids Fordinae
Неке врсте мрава развиле су способност да користе у исхрани овај излучени, храњиви сок. Они проналазе колоније биљних ваши и ''музу'' их, односно стимулишу лучење вишка сокова кроз корникуле. За узврат они биљне ваши активно штите од предатора и паразита. У неким случајевима чак и селе биљне ваши са биљке на биљку[7].
Од крупног еколошког значаја је опрашивање фанерогама посредством животиња. Ту на прво место у обзир долазе инсекти. Међу инсектима на првом месту су групе опнокрилаца, лептира, двокрилаца и стеница (Сл. 9.). Већину цветница опрашују бумбари, пчеле и муве, а постоји и уска специјализација где су одређене врсте опрашивача специјализоване да опрашују само одређене врсте биљака. Инсекти обављају велики посао и већина биљака се опрашује помоћу њих, док у тропским крајевима то обављају и птице (колибри) и слепи мишеви.
[[Слика:Pollinator insects (Hymenoptera, Lepidoptera, Hemiptera).jpg|Инсекти полинатори (Hymenoptera, Lepidoptera, Hemiptera)]]
 
Паразитизам
Паразитизам је облик односа у коме паразит живи стално или привремено на домаћину или у његовиј унутрашњости, не убијајући га моментално, или не убијајући га уопште. Позната је Елтонова изрека: „ Предатор живи на рачун капитала, а паразит на рачун интереса“. У односима паразитизма животиња се храни на рачун друге животиње (свога домаћина) кога не убија одмах или га уопште не убија. Паразит може да живи стално или повремено на телу домаћина или у његовој унутрашњости [1].
Према месту где живе у односу на домаћина разликују се ектопаразити и ендопаразити (на његовој површини или у његовој унутрашњости). Ендопаразити су најчешће паренхиматични и ваљкасти црви, а ектопаразити се срећу највише међу зглавкарима (Сл. 10.) [2]
[[Слика:Fasciola hepatica.jpg|мини|десно|Ендопаразит Fasciola hepatica –велики метиљ]]
[[Слика:Ixodes ricinus 08.jpg|мини|лево|Ектопаразит Ixodes ricinus – крпељ]]
Прилагођености паразита се огледају како у морфолошким и физиолошким одликама (продирање и смештај у домаћину) тако и у коришћењу домаћинових сокова, ткива или његове хране. Ендопаразити живе у анаеробној средини и читав њихов метаболизам је прилагођен за такве услове. Они такође живе у одсуству светлости и то објашњава њихово одсуство чула вида док је једна од значајних морфолошких прилагођености потпуно одсуство цревног апарата. Такви облици живе нормално у цреву домаћина где преко тела апсорбују сварени цревни садржај [5].
Посебну групу паразита чине полупаразити. Плупаразитске биљке од свог домаћина узимају само минералне материје и воду, док су у погледу фотосинтезе самосталне. Примери су жута и бела имела које паразитирају на гранама листопадног дрвећа и ситна имела на клеки. Значајна група контактних соакција су односи епифита (маховина и лијана према њиховим домаћинима) [7]. Епифитне биљке расту на површини других биљака, често у великој маси (Сл. 11.).
[[Слика:MistletoeInSilverBirch.jpg|мини|десно|Бела имела Verbascum alba]]
[[Слика:DirkvdM epiphytes.jpg|мини|центар|Епифитске лијане у тропским шумама]]
Прелазни облик представља периодични паразитизам где одређене животињске врсте паразитирају само у одређеном периоду живота. Полно зрели ступањ ваљкастог црва живи у цреву човека и изазива анемију код домаћина, док јаја и ларве живе слободним животом. Оне затим продиру у човека преко пијаће воде или активно пробијајући кожу човека и ту постају полно зреле [1].
Неки паразити могу имати своје паразите. Овај облик односа је хиперпаразитизам (суперпаразитизам), а такви паразити су хиперпаразити. Пример је псећа бува у којој живи ларва псеће пантљичаре [7].
Паразитима је у одређеном моменту и на одређеном ступњу њиховог развитка јако тешко да пронађу правог домаћина. Због тога су они посебно прилагођени у односу на њихову плодност и на ток њиховог животног циклуса. Бесполна фаза развића проузроковача маларије одиграва се у крви човека док се полна фаза одиграва у цреву комарца маларичара који се храни човековом крвљу (Сл. 12.). Тиме је омогућена улога комарца као преносиоца маларије. Такође, многи паразити су специфични за домаћина у коме живе, што је једна од њихових прилагођености [1,2,4]
[[Слика;IEcycle.PNG|мини|десно|Развојни циклус протозое Pasmodium vivax, изазивача маларије]]
 
Еволуција симбиотских односа
На основу истраживања неких аутора [8] показало се да је вероватно да односи који започињу као паразитски могу током времена да еволуирају у мутуалистички однос. То се догађа тако што два организма еволирају у правцу смањења штета за домаћина, јер ни један паразит не тежи да убије домаћина брзо пошто на тај начин смањује могућност сопственог преживљавања.
Постоје и примери где мутуалистички односи изгледа еволуирају у коменсалистичке или чак и паразитске. Неке паразитске гљиве изгледа да су еволуирале од предака који су живели у мутуалистичком односу у заједници сличној лишајевима. Неке бактерије које живе у нашем дигестивном тракту обезбеђују нам витамин К, па су дакле еволуирале од коменсала у муталисте.
Природа симбиоских односа може такође да се мења у зависности од околоности. Неке гљиве, бактерије или праживотиње које без последица по здравље живе у људском организму могу да изазову опортунистичку инфекцију – постају паразити код људи са ослабљеним имунитетом. Пад имунитета код људи последица је других патолошких стања као што је например СИДА[9].
 
 
 
 
 
 
 
==Спољашње везе==
Линија 7 ⟶ 66:
{{Интерспецијске еколошке интеракције}}
{{клица-биол}}
 
 
==Литература==
1. S. Stanković, Ekologija živоtinja, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, 1978
2. N.R. Chapman, Animal Ecology, McGrax-Hill, New York, London, 1931
3. E.P. Odum, Funamentals od Ecology, W.B. Sunders, 3rd ed., Philadelphia, 1953
4. N.Đukić, S.Maletin, Poljoprivredna zoologija sa ekologijom II - Zooekologija, Univerzitet u Novom Sad, Novi Sad,1998
5. V.L. Hooper, L.Bry, P.G. Falk, J.I. Gordon, BioEssays 20 (1998) 336
6. A.E.Douglas, Heredity 81 (1998) 599
7. Neartica Ecology. http://www.nearctica.com/ecology/ecology.htm
8. K.W.Jeon, Intern. Rev. of Cytol. Supplement 14 (1983) 29
9. Kimball’s Biology Pages. http://users.rcn.com/jkimball.ma.ultranet/BiologyPages
 
 
[[Категорија:Екологија]]