Википедија

Византија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 64:
 
 
'''Византијско царство''' (или '''Источно Римско царство''') је историјски термин који се користи како би описао хеленизовано Римско царство из доба Позне антике и Средњег века. Византијско царство је имало главни град Константинопољ и Византијски цареви су владали царством у директом наследству са Римским царевима Антике. Не постоји консензус када почиње историја Византијског царства и завршава се историја Римског. Са обзиром да је Византијско, чисто научни термин, кључни датуми се сматрају 330. година н. е. када је Цариград прокламован као нови главни град Римског царства, година 395. н. е. када је Тедосије Велики поделио царство на два дела и 476. година н. е. када је Западно царство пало у рукама Острогота чиме се и завршила историја Западног римског царства.
'''Византијско царство''' је термин који се користи да опише простор [[Грчки језик|грчког говорног подручја]] [[Римско царство|Римског царства]] током [[Средњи век|средњег века]], са седиштем у [[Константинопољ]]у. У посебном смислу, обично се односи на векове који су обележили пад [[Западно римско царство|Западног римског царства]], користи се и термин '''Источно римско царство'''. Не постоји општа сагласност око времена када почиње византијска епоха. Неки тај почетак смештају у време владавине [[Диоклецијан]]а ([[284]]—[[305]]) током које је спровео административне реформе, делећи царство на источни део (''-{pars Orientis}-'') и западни део (''-{pars Occidentis}-''). Други га смештају у период владавине [[Теодосије I|Теодосија I]] ([[379]]—[[395]]) и тријумфа хришћанства над римском паганском религијом, или, после његове смрти 395, са поделом империје на западни и источни део. Опет, неки мисле да почетни Византијски период почиње [[476]], када је последњи западни цар, [[Ромул Августул]], био приморан да абдицира, стога остављајући владару Источног царства једину царску власт. Крајем III века центар економског и политичког живота Римског царства преселио се у богатије провинције источног Средоземља. Цар [[Константин Велики]] (276—337) пренео је своје седиште из Рима на обале [[Босфор|Босфора]] у Визант, где се убрзо развила нова престоница Костантинопољ (Цариград). У сваком случају, промене су биле постепене и до [[330]], када је [[Константин Велики|Константин I Велики]] инаугурисао своју нову резиденцију (која ће средином 4. века прерасти у престоницу Царства), процес [[хеленизација|хеленизације]] и [[покрштавање|христијанизације]] је већ увелико поодмакао.
 
Византијци су сматрали сами себе Римљанима и говорили су грчки језик који је био доминатан у Источном Медитерану још из доба Хеленистичке ере. Византија је током Средњег века развила сопствену културу, базирајући се на наслеђу Класичне антике, Хришћанске религије и грчког језика, који је потиснуо латински током 7. века н. е. Током њене хиљадугогодишње историје Византија је доживела бројне успоне и падове. Византија је повратила западни део царства у 6. веку под владавином Јустинијана, стизајући тада свој територијални врхунац. У 7. веку царевина је поразила Аваре и Сасанидску Персију да би се укратко нашла поражена од стране Арапског халифата, од кога је изгубила већину Блискоисточних и Северноафрчких територија. Током 8. и 9. века, царевину су уздрмале спољашње невоље попут Словенских сеоба и Бугарских инвазија као и унутрашње попут Иконоборства. Под Македонском династијом царевина је доживела потпуну обнову постајући почетком 11. века н. е. водећа сила у Средњем веку. Сукоби са Селџучким Турцима у 11. веку проузроковали су трајно губљење Мале Азије, мада је царевина доживела рестаурацију свој моћи и угледа током владавине Династије Комнена у 12. веку. Пад Цариграда у рукама Крсташа 1204. године је био катастрофални ударац Византиској царевини. Царевина се обновила 1261. године. Комбинација спољних непријатеља и грађанских ратова, још више је ослабила Византију која под Палеолозима престала да буде снажна сила. Византијско царство је коначно окончало своју историју Падом Цариграда 1453. године у рукама Отоманске империје.
 
Византијско царство се данас сматра једном од најважнијим цивилизацијама у историји, иако је термин Византија био дуго времена синоним за пропаст и декаденцију. Хришћанска религија, Римска политичка идеја и Грчка цивилизација се сматрају стубовима Византијске цивилизације. Византија је дала велики допринос модерном свету у пољима дипломатије, архитектуре, књижевности, уметности и посебан допринос је дала у сачувању Класичне литературе. Опстанак Класичне литературе је кључно допринео у потоњем развоју Ренесансе.
 
==Порекло имена „Византијско царство“ ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Византија”