Византијски сенат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: tr:Bizans Senatosu
мНема описа измене
Ред 1:
'''Византијски сенат''' је био правни наследникнасљедник [[Римски сенат|римског сената]]. Основан је у [[4. вијек]]у од стране цара [[Константин Велики|Константина I]], а престао је да постоји у [[13. вијек]]у.
 
Византијски сенат се оригинално састојао од римских сенатора који су живели на Истоку, сенатора који су хтјели да живе у [[Константинопољ]]у и именованих чиновника. Константин је свима који су се хтјели преселити у [[Константинопољ]] понудио бесплатну земљу и имање. Када је Сенат основан, био је само општински орган и играо је улогу градског вијећа Константинопоља, али га је цар [[Констанције II]] претворио у царски орган и од тада је имао исту власт као [[римски сенат]]. Констанције -{II}- је повећао број сенатора на 2000 тако што је у њега укључио своје пријатеље, дворјане и бројне провинцијске функционере.
 
== Састав ==
Ред 7:
Сенаторски ранг је био насљедан и да би неко могао да постане сенатор морао је да служи као [[Римски магистрат|магистрат]]. Када је [[Римско царство]] подијељено на [[Источно римско царство|Источно]] и [[Западно римско царство|Западно]], [[претор]]и су постали чисто општински органи. Њихова главна дужност је била да нагледају трошење новца на играма и јавним радовима. У Византији је постојало укупно осам претора. Дужности [[едил]]а и [[трибун]]а су скоро па престале да постоје, а на крају [[4. вијек]]а, [[квестор]] је постао чисто провинцијски магистрат. Император и сенат су могли указима да дозволе оним који нису рођени у сенаторском сталежу да постану сенатори.
 
Сенат је најчешће био састављен од државника и функционера, рангираних почевши од најважнијих државника као што су ''-{magister officiorum}-'' и ''-{[[magister militum]]}-'' па све до провинцијских управника и пензионисаних грађанских службеника. Римска средња класа (-{curiales}-) су често били натјеривани да постану [[декурион]]и и да учествују у градској власти о њиховом трошку, да прикупљају порезе и плаћају мањке из личних џепова.
 
На челу сената се налазио префект града Константинопоља који је повезивао сенат са императором. Био је састављен од три реда: ''-{Illustres}-, -{Spectabiles}- и -{Clarissimi}-''. Чланови реда ''-{Illustres}-'' су били највиши функционери као што су ''-{Master of Soldiers}-'' и преторијански префект. Чланови реда ''-{Spectabiles}-'' су били средња сенаторска класа и чинили су је [[проконзул]]и, [[викар]]и и војни намјесници провинција. Чланови реда ''-{Clarissimi}-'' су били најнижа класа и чинили су је управници провинција и други мање важни фукционерифункционери. Чланови два нижа реда су могли да живе било гдје у [[Византијско царство|Византијском царству]] и већином су били неактивни, док се активни чланови односно ред ''-{Illustres}-'' радили у [[Константинопољ]]у и стално су учествовали у раду сената.
 
На крају [[5. вијек]]а две ниже класе су потпуно биле удаљене из сената. За вријеме [[Јустинијан I|Јустинијана I]] број припадника реда ''-{Clarissimi}-'' је био знатно увећан, што је довело до унапређења у ред ''-{Spectabiles}-'' и ''-{Illustres}-'' који су били елитна класа у сенату. Резултат тога је било стварање новог реда ''-{Gloriosi}-'', чији су припадници били најважнији сенатори. Сенатори су у исто вријеме вршили дужности у административном апарату Византијског царства.
 
== Надлежности ==
== Овлашћења и дужности ==
 
Иако је моћ сената била ограничена он је могао да доноси одлуке ({{Јез-лат|Senatus consulta}}) које је император могао потврдити и издати у форми [[едикт]]а. Могао је предлагати законе и био је савјетодавни орган заједно са Царским савјетом. Западни римски цар [[Валентинијан III]] је утврдио законодавну процедуру која је сенату дала право учествује у законодавству. Сваки нови законски приједлог је био претресан у Сенату и Царском савјету пре него што га је потврђивао император. Ова процедура је укључена у Јустинијанов законик иако је нејасно да ли се у потпуности проводила на Истоку. Император је такође користио Сенат као суд за државне издаје. Редовне кривичне предмете је разматрао префект Константинопоља заједно са још пет сенатора. Сенат је такође имао формално право да бира императора заједно са војском, иако је император долазио на престо по насљедству.