Гран Чако — разлика између измена

нема резимеа измене
(Нова страница: мини|200п|десно|Северни Чако у Парагвају [[Слика:ParaguayChaco Clearings for cattle grazing .j...)
 
Нема описа измене
Са подгорина Анда спуштају се реке попут [[Пилкомајо|Пилкомаја]] (2.500 км), [[Бермехо|Бермеха]] (1.500 мм), затим [[Рио Саладо]] и на крају највећа река Парагвај која прима воде поменутих токова. Паргвај је дуг 2.621 километар и притока је [[Парана (река)|Паране]]. Велика количина воде губи се у [[мочвара]]ма, а током лета ниво нараста за девет метара што доводи до поплава у приобаљу. У време [[суша|суше]] река Пилкомајо пресуши пре ушћа у Парагвај.
 
[[Тло|Земљиште]] ових простора је заслањено и мрко-црвене боје. Доминирају лиспопадне [[шума|шуме]] ниског дрвећа, затим шуме [[кебрачоквебрачо|кебрачаквебрача]], ксерофитне [[трава|траве]], жбуње (монте). Око река јављају се [[палма|палме]] које достижу висине и до 40-50 метара.
 
==Подела==
 
==Становништво и привреда==
Ова низија је ретко насењена на с просечном густином од 1 становника по километру квадратном. У Северном Гран Чаку живи око 20.000 становника, претежно [[Индијанци|Индијанаца]] из језичке групе [[Тупи]]-[[Гварани]]. У Средишњем Чаку је око 300.000, а у Јужном 700.000 становника. Становништво се бави [[заeмљорадња|земљорадњом]] (гајење [[соја|сојe]], [[кукуруз]]а, [[маниока|маниоке]] и др), [[сточарство]]м, [[лов]]ом и [[риболов]]ом. Највеће богатство Гран Чака је дрво кебрачоквебрачо (-{quebracho}-), које је нашло примену у бројним сферама друштва, нарочито у производњи [[танин]]а. Највећа насеља су [[Формоса]] (230.000 становника) у Парагвају, и [[Резистенција]] (370.000) и [[Сантјаго дел Естеро]] (360.000) у Аргентини.
 
==Види још==